Јелко Кацин: Дража Михаиловић је симбол шовинизма

Београд - У најбољем интересу Србије је да гради мостове према својим суседима. Овакви потези онемогућавају постизање истинског помирења и доводе у питање посвећеност српских лидера дубљем учвршћивању европских вредности у земљи, тврди Кацин.

У којој мери сте као известилац ЕП дужни да пратите спровођење Закона о рехабилитацији, а посебно процес који се тиче генерала Михаиловића?

- То је врло специфичан случај, који носи много политичког и емотивног набоја.

Сматрам да је важно да у ЕУ пажљиво пратимо тај процес. Као известиоца ЕП, пре свега ме забрињава евидентан покушај промене система вредности. Послератна Европа је изграђена на антифашистичким вредностима, док рехабилитација Драже Михаиловића представља корак у супротном смеру.

- Закон о рехабилитацији се злоупотребљава. Суштина тог закона је да се скине колективна одговорност са појединих националних група, као и са жртава успостављања комунистичке власти. Дража Михаиловић, као симбол шовинизма и ратних злочина почињених у име стварања Велике Србије, у таквим напорима нема шта да ради.

Како коментаришете контрадоказе и чињенице које о улози генерала Михаиловића износе историчари и подносиоци захтева за његову рехабилитацију, укључујући и чињеницу да Равногорски покрет није имао чврсте везе са четницима у другим деловима бивше Југославије, укључујући и НДХ?

- Не желим да расправљам о разликама у четништву у различитим деловима некадашње Југославије. Све детаље о томе могу да расправе историчари. Оно што је утврђена чињеница јесте да су четници били колаборационисти у свим деловима Југославије и да су чинили злочине против несрпског становништва у Босни, Црној Гори и Србији. На крају рата се део четничког покрета није одазвао на позив краља који је наредио сарадњу са НОБ. Покушаји проналажења места на којима је Михаиловић стрељан и сахрањен у потпуности су легитимни, али покушаји рехабилитације доносе промене у сфери политике, односа политике према прошлости и дели Србију и Србе, све државе и јавности у земљама у непосредном и ширем суседству.

Имајући у виду реаговања Загреба, да ли би због рехабилитације генерала Михаиловића Хрватска могла да прави проблеме Београду у даљим европским интеграцијама?

- Што се тиче евентуалног реаговања званичног Загреба, то ће се показати у наредном периоду. Али, оно што је сигурно јесте да евентуално одустајање од Михаиловићеве рехабилитације треба да се уради због грађана Србије и афирмације европских вредности, а не због могуће реакције Загреба или било које друге државе. У Србији се већ годинама води дебата о томе ко је шта радио пре 70 година за време Другог светског рата. Мислим да је то врло индикативно за стање у коме се налазе економија и српска политика. Многи политички лидери, уместо да су окренути ка обезбеђивању већих страних улагања, расту економије и јачању средње класе, покушавају да се приближе бирачком телу на крајње непродуктиван начин, бавећи се најмрачнијим епизодама историје Европе и Балкана. Србија, као и друге земље источне Европе, данас припада демократском простору у коме треба заједнички да радимо на уједињавању на основу заједничких европских вредности. Данас је кључно политичко питање у Србији ко су главни актери системске корупције, а не чији је деда био у ком покрету за време рата.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изјавио је за Данас да ЕУ никада није довела у вези процес рехабилитације генерала Драгољуба Михаиловића са европским интеграцијама Србије. Он каже да је „доношење закона о реституцији и рехабилитацији једно што је Брисел у овој области икад тражио од Београда, јер се не бави појединачним случајевима“. Миливоје Михајловић, директор владине Канцеларије за сарадњу с медијима, вези „случаја Михаиловић“ каже за Данас да „Влада Србије ради у складу са законом који је донет у српском парламенту“ и да је реч о „исправљању историјске неправде“. Он истиче да питање Михаиловићеве улоге у Другом светском рату „треба препустити историчарима, а да политичари треба да раде свој посао“.

(Данас)