Јелка Јовановић: Пакистан пред банкротом

Јесте ли знали да је држава с 242 милиона становника, што је отприлике као што Немачка, Француска, Италија и Шпанија имају заједно, пред банкротом? Ради се о Пакистану, земљи која има шесту највећу војску на планети и значајни нуклеарни арсенал, а донедавно је гласила за једно од оних тржишта у настајању која су била мотори глобалног раста.

Шта се догодило држави која се мучила са сиромаштвом, корупцијом, тероризмом и неписменошћу, али је ипак низ година фасцинантном брзином повећавала средњи слој? Пакистанска валута управо је прошла најгору недељу у задњих двадесет година.

Рупи је у само седам дана колабирао за чак седам посто према долару, што је у свету валутних промена попут девастирајућег урагана, пише Јутарњи лист.

Тај потоп отворио је питање може ли Пакистан одржавати своју девизну (екстерну) ликвидност?

Процењује се како зајам ММФ од 1,2 милијарде долара неће бити довољан да Пакистан плати гомиле обавеза које доспевају до краја године.

Треба подсетити како је још у мају банкротирала Шри Ланка, али је величина Пакистана, као и његова стратешка позиција, таква да би последице његовог банкрота могле бити изразито тешке не само по питању осталих ‘тржишта у настајању‘, него и глобалне сигурности.

Пакистан има традицију политичке нестабилности, етнички је и језично врло разнолик, те је чак помало застрашујуће замишљати дизање тензија у тој земљи у случају да банкрот доведе до погоршања стандарда. А хоће.

Колике су шансе банкрота Пакистана у постотцима тешко је проценити. Фич је Пакистану смањио рејтинг са стабилног на негативни уз коментар „сигнификантног погоршавања пакистанске позиције екстерне ликвидности и финансијских услова“. Према Фичу, девизне резерве Пакистана пале су са 16 на 10 милијарди долара током ове године, што је еквивалент једномесечним обавезама.

Пакистан је осим с девалвацијом оптерећен и инфлацијом. Због проблема с ликвидношћу укинули су субвенције за енергију, па је дошло до снажног раста цена. Као и већи део света Пакистан је под притиском генералног тренда бујања цена до почетка рата у Украјини.

У западним либералним демократијама грађани претежно лоше разумеју с каквим се дужничким драмама суочавају велика тржишта у настајању, што је укупно узевши пуно већи глобални проблем него напета ситуација у ЕУ.

Док многи у ЕУ цвиле јер ће дизање камата Еуропске средишње банке за скромних 0,5 постотних поена подићи приносе на 10-годишње обавезнице нестабилне Италије на више од 3,5 посто (Немцима на 1,2 посто), Пакистан већ сада на своје 10-годишње обвезнице бележи приносе више од 13 посто.

(Данас)