петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јелена Пустовојтова: Приватна компанија ФЕД поново штампа долар без покрића
Хроника

Јелена Пустовојтова: Приватна компанија ФЕД поново штампа долар без покрића

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 13. новембар 2010.

Самит G-20: какву музику наручује ФРС?

Укључивши штампарску машину са циљем да до средине идуће године додатно откупи америчке државне обвезнице у вредности од 600 милијарди долара, Федерални резервни систем САД (ФРС) без пардона је читавом осталом свету саопштио, да је штитио, да штити и да ће штитити само једне, и то сопствене интересе.

И међу првима који су подигли узбуну, били су Немци. Одлука Федералне резерве о обимној куповини америчких државних облигација минира поверење у финансијску политику САД и повећава ниво неодређености у светској економији, изјавио је министар финансија Немачке Волфганг Шојбле: «Нема логике у томе када Американци оптужују Кину за манипулисаање девизним курсом, а потом помоћу штампарске машине, коју поседује ФРС, вештачки срозава вредност долара».

Немце вреди ослушнути, јер на њиховој економији почива успех читаве Европе. Конфликт између САД и Кине, који је поменуо немачки министар, заправо и јесте потврда, да је снижавање курса долара повољан потез за извозно оријентисану економију САД. Заправо, то је изванредан потез, али низак курс кинеског јуана, који је повољан за кинеску економију, е, то нипошто не ваља. Са аспекта газда Федералних резерви, наравно.

Европски аналитичари надмећу се у изјавама о томе, како средства која издваја Федерални резервни систем за подлогу немају никакве активе. То јест, ФРС је поново укључио своју штампарску машину. Ослабели долар због повећања новчане масе повећаће котирање фјучерса за нафту и ту врсту сировине учинити јефтинијом у другим валутама.

Самит у Сеулу постао је арена појашњавања односа између држава – извозница (Немачка, Кина) и земаља, које се боре против рецесије и масовне незапослености – Сједињених Држава, Велике Британије и неких других. Гласу Волфганга Шојблеа придружили су се и други, који схватају да ће додатна емисија масе долара, као и смањење каматних стопа, довести до пада курса америчке валуте, што извоз САД чини привлачнијим, али зато минира извоз других земаља, провоцирајући инфлацију и појављивање «балона», који увек пуцају веома болно.

А што је најзначајније – девизни систем, утемељен на пливајућим мењачким курсевима, ослоњеним на амерички долар, застарева. Оштра критика коју Немци упућују на адресу Федералне резерве заправо је реакција на тезу коју Вашингтон упорно брани, по којој је америчка економија – образац за остали свет.

Председник групе министара финансија Еврозоне Жан-Клод Јункер сматра да ће одлука ФРС доприносити приливу капитала на тржишта у развоју, која се можда неће успети снаћи са тим приливом, због чега ће криза упасти у нову спиралу. Одлука ФРС неће поспешити развој економије САД, већ ће изазвати преливање новца у земље у развоју. Са дуговима се не може борити тако, што ће се они повећавати; из САД долази низ критика на адресу Кине, али Американци на свој начин прибегавају управо таквој политици, подвлачи Жан-Клод Јункер.

Своје незадовољство одлуком ФРС је, са своје стране, изразио и Пекинг. Заменик министра финансија НР Кине Чу Гуанјао је изјавио: «Као емитент светске резервне валуте САД... по свој прилици, не схватају сву одговорност која лежи на њима и не размишљају о утицају те одлуке на тржишта у развоју». Како се види из те изјаве, у Пекингу не намеравају да се повуку пред опасношћу од новог потреса на светском финансијском тржишту.

У таквој ситуацији на неочекивани за америчке председнике корак одлучио се Барак Обама – он је јавно подржао одлуку ФРС. Обама се поводом ове одлуке изразио у смислу, да је она „добра не само за Сједињене Државе, него и за цео свет“. Обамине речи, управо као штит, покривају највећу тајну делатности Федералне резерве.

Одлука ФРС да отвори „новчани вентил“ и потроши око 900 милијарди долара за куповину државних вредносних папира и обнављање облигација, чији рок истиче, у суштини није савим „добар потез за целокупни свет“. Није он добар ни за саму Америку.

Подсетићу, да ФРС штампа доларе и усмерава их за куповину државних обвезница САД и других актива. Мењачке операције са доларима утемењене су на поверењу у владу САД и финансијски систем САД у целини. Али не треба заборављати да је Федерални резервни систем, заправо, приватна компанија, која је почетком ХХ века добила право да штампа новчанице са ликом државних симбола САД. И главна ставка прихода ФРС је, заправо, разлика између цене коштања новчаница (папирнатих, електронских и других) и њиховог номинала. Ако је цена израде новчанице од сто долара 10 центи, онда је та разлика приликом пуштања у промет те новчанице 99 долара и 90 центи. Међутим, капитал ФРС има чисто акционарску форму својине, што је уникатна појава, која САД разликује од других земаља, где капитал Централне банке у целости припада држави, као, на пример,у Великој Британији и Канади, или је пак акционар са уделом државе – као у Белгији, Јапану и другим земљама. Приходе од делатности ФРС убирају приватни акционари.

Међутим, ни то не ставља Федералну резерву изнад америчке државе. Одлуке „банке банака“ Америке има самосталну снагу и не захтева одобравање од стране председника или неких других државних структура. Оперишући као приватна банка, ФРС стиче приходе не само од продаје доларских новчаница влади САД, него и од провизије од исплата по државим облигацијама, од прихода остварених приликом операција дозначавања средстава, депозита и операција са вредносним папирима. И мада висину плата руководству ФРС одређује Конгрес САД, у прерасподели дивиденди међу акционарима ни председник, ни Конгрес, немају никаквог утицаја. На пример, 2006. године, када је ФРС остварила чисти приход од 34,2 милијарде долара, у доходовни део државног буџета САД од тих пара дозначено је само 4,3 милијарде долара. Остало су поделили власници ФРС, чија имена публици нису позната.

Додуше, чак ни цифре прихода од штампања „зелених“ нису главно зло за Америку и остале у свету, који су везани за „зелене“. Могућност да укључе и искључе машину, тојест, да манипулишу готовином, омогућа власницима машине да подстакну инфлацију или створе кризу ликвидности, тојест, да провоцирају финансијске кризе. Многи амерички економисти управо Федералној резерви приписују кризе у Америци 1948-49, 1953-1954, 1957.58,1960-61,1969-71 и 1973-75. године.

Скептицизам у погледу финансијске политике ФРС повећава се. „Камате по хипотекарним кредитима, - пише немачки DiePresse– пале су ниже од најнижих, а тржиште некретнина, које је зарибало, никако да се обнови... Без обзира на ниске камате за потрошачке кредите, жеље Американаца да купују су, изгледа, сасвим спласнуле, јер су притиснуте брдом дугова, акумулираних током деценија. Нова ера јефтиних пара припрема тло за следећи балон, али и кризу“.

Доћи ће дан, када ће ФРС пожелети да се ослободи од данас и раније купованих државних облигација, и тада ће се поново уздрмати Вол-стрит.

ММФ и Светска банка сада се прибојавају, да ће прилив „врућих пара“ довести до формирања балона актива у Азији. Девалвација долара изазваће вишак ликвидности и огромне суме почеће да траже излаз, заобилазећи контролу над хеџ-фондовима и финансијским активама, која је у САД и Европи веома строга. У Азији је таква контрола знатно слабија. И крупни хеџ и пензиони фондови покушаће да своја средства пласирају на азијским тржиштима. А прилив „врућих“ пара у земље Азије може довести до формирања „балона“ и снажне експлозије инфлације.

Тога се и плаше кинески економисти. Уосталом, не само кинески. „Председник Русије ће инсистирати на томе, да се такве операције реализују уз претходне консултације кључних учесника G-20“ – изјавио је помоћник прдседника Русије Аркадиј Дворкович поводом последње одлуке ФРС.

Међутим, ми имамо у виду и изјаву Барака Обаме у вези са овом одлуком – „то је добро не само за Сједињене Државе....“ И Обама ће управо и покушати да примора „двадесеторицу“ да играју уз такву „музику“...

(Фонд стратешке културе)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер