Jelena Cerovina: Protivnik dvopartijske države

Već nekoliko nedelja u svakom obraćanju medijima lider socijalista oštrim rečima proziva svoje koalicione saputnike, ali se niko još ne usuđuje da mu oponira. Najpre je optužio kolege iz vladajućeg tabora da proturaju priču o rekonstrukciji vlade, a da niko s njim nije o tome pričao. Tako, kako kaže, ispade kako je on jedini protiv. Onda im je zamerio što su jedno pričali dogovarajući se s njim oko budžeta, a onda iznebuha na Skupštinu izašli s potpuno suprotnim predlogom i tako pokušali da se dodvore biračima.

Na kraju je „prognozirao“ da će DS i SNS formirati novu vladu i optužio ih za stvaranje dvopartijske države u čemu im on, kako je rekao, neće pomagati.

To što je otvoreno progovorio o kurcšlusima u vladajućem taboru neki analitičari tumače kao njegov pokušaj da iz saveza u kome je, u po svemu sudeći izbornoj godini, izvuče najviše što je moguće. On je, kako kažu, uz Dinkića koji ima tu tradiciju, najozbiljniji kandidat za rušenje ove vlade. Jedino tako socijalisti baš kao i Dinkićeva partija mogu da izvuku sve koristi od saveza, ali da pokažu i kako su ipak svoji.

Dačićeva politička veština već je postala opšte mesto kada se o njemu govori zato malo ko sumnja da će i ovoga puta socijalistički brod uspešno provesti kroz političke bure. Od persone non grata u SAD postao je čovek koga američka administracija uredno poziva na čuveni Molitveni doručak.

Ispostavilo se da mu među tradicionalnim simpatizerima socijalista rejting zbog toga nije pao. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je u poslednjih godinu-dve i jedan od najpopularnijih političara, tik iza Vuka Jeremića i Rasima Ljajića.

Samouverenosti mu ne nedostaje. O tome možda najrečitije govori i podatak da je gotovo jedini političar koji ne traži od novinara da mu unapred saopšte pitanja niti traži da svoje izjave naknadno „glanca” što je, inače, redovan manir njegovih kolega. „Nisam od onih koji nešto izgovore, pa se predomisle i to menja”, objašnjava Dačić.

Svoju umešnost potvrdio je i na stranačkom kongresu održanom pre mesec dana. Kvalifikovao ga je kao istorijski jer su socijalisti prvi put svoju privrženost Evropi tako jasno pokazali. Međutim, „bomba” ovog kongresa nije bilo socijalističko evropoljublje već vest da su stranački funkcioneri postali gej aktivista Boris Milićević i reditelj Srđan Dragojević, jedan od najžešćih kritičara Miloševićeve vlasti. Time je želeo da pokaže da se socijalisti menjaju, ali je razmišljao i o tradicionalnom delu svojih glasača pa se nije odrekao ni kadrova iz Miloševićevog vremena.

I ovu Srpsku novu godinu tradicionalno je dočekao na terenu. Ovaj put bio je među jagodinskim vatrogascima i pripadnicima Sektora za vanredne situacije. Nije propustio šansu da pokaže svoje pevačko umeće. Njegove stranačke kolege kažu da je problem samo što mu je repertoar mali. Ali, ko bi mu zbog toga mogao zameriti.
(Politika)