Блиц: Исповест покретача протеста Јелене Анасоновић - Од почетка је постојао притисак Савеза за Србију да преузме протест, блокада Ректората није била идеја самих студената

Једна од организатора протеста „Стоп крвавим кошуљама“, а касније протеста „Један од пет милиона“ Јелена Анасоновић изјавила је да је од почетка организовања протеста трпела притиске и покушаје да Савез за Србију преузме протест.

Организовала сам протесте из најдубљих убеђења, спремна да жртвујем годину на факултету, приватни живот, здравље. Веровала сам да сам успела да одвојим политичаре од шеталице, а само су чекали да нам падне гард, па да ускоче и преузму.

Ово у ексклузивној исповести за "Блиц" каже Јелена Анасоновић, студенткиња и организаторка првих грађанских протеста. За наш лист открива да је предала захтев да буде избрисана из АПР-а са места правне заступнице Удружења "1 од 5 милиона".

Месецима вас нема у јавности, где сте нестали?

- Летос сам се повукла из Удружења. Након тога сам чекала да се изврши промена у АПР-у, с обзиром на то да је на мене регистровано удружење. Током наредне недеље то би требало да буде готово.

Зашто сте одлучили да напустите удружење?

- Одлука није дошла изненада, о томе сам дуго размишљала. Читава прича је почела спонтано, окупила сам групу колега, познаника, протестне активисте које сам познавала још од протеста 2017. године. На почетку је идеја била да се одржи један протест, па ако се нешто деси, следећи пут да имамо мрежу људи. Онда се десио други протест и потом је све кренуло стихијски. Од другог протеста крећу притисци, покушаји да се протест преведе у страначки.

Ко је хтео да их преузме?

- Странке. Позвала сам пре првог протеста Стефана Павловића, момка за којег сам знала да ради за Драгана Ђиласа, а кога сам познавала пре тога из Левице Србије. Након искуства с протеста 2017, знала сам да нам је потребна нека врста комуникације са политичким странкама и покретима јер они, уколико тога нема, врло брзо захваљујући каналима комуникације и већем броју познатих људи, могу да спинују причу и угуше протесте када им тако нешто више не буде одговарало. Притисци су почели још прве недеље преко Стефана.

Како је изгледао тај покушај преузимања?

- Нашла сам се са Стефаном и Драганом Ђиласом, рекла сам им да то треба да буду грађански протести без страначких обележја и да нама треба њихова подршка у смислу логистике и неки вид комуникације да не дође до саботаже. Договор је био да позиви крену од грађана, од уста до уста и преко личних порука, видеа и визуала које смо правили и онда да се укључе јавне личности и инфлуенсери које смо звали да нам помогну. Идеја је била да тек дан пре протеста странке и покрети позивају људе. Прихватили су мој предлог, бар се тако чинило, међутим, убрзо су кренули по медијима да својатају протест, да праве своје визуале и да сами и пре нас најављују говорнике које сам у том периоду ја лично звала.

Шта је тачно био ваш посао?

- Правила сам план, контактирала с људима, објашњавала шта је идеја. Звала сам синдикате, организације, делегирала другима да активирају своје познанике из неких других организација. Звали смо Локални фронт, Не давимо Београд, ја сам позвала неке омладинце које сам знала из странака. Јурила сам озвучење, завршавала логистику.

Шта се потом догађа?

- Неколико дана пред протест позвао ме је Стефан и рекао да политичари из Савеза за Србију хоће да говоре. Рекла сам да не може, да сам ја пријавила протесте и да ћу их одјавити ако неко од политичара буде говорио. Позвала сам прво Банета Трифуновића и он је пристао, били смо јако узбуђени. Нашла сам број Мирјане Карановић и Дулета Вујошевића и они су пристали. Одједном смо имали три звучна имена.

Онда почиње негативна кампања на Твитеру?

- Пуштен је одломак из неког документарног филма у којем Мирјана говори о Косову. То је долазило с десничарских налога. Међутим, дан пред протест смо се окупили да правимо транспаренте, Стефан је дошао и рекао како је добио информацију од неких навијача и ДБ-оваца како ће бити група Звездиних навијача која ће напасти Дулета, као и група десничара, а искористио је и израз “косовара” и да ће они напасти Миру. Рекла сам да ћу позвати инспектора с којим сам у контакту, али је он рекао да то не чиним. Искористила сам прилику када је отишао и ипак позвала инспектора који је рекао да нема те информације.

Када сте рекли Мири, Дулету и Банету за те претње, шта су они рекли?

- Нашли смо се у једном кафићу пред почетак, ту је био и Стефан. Дуле је био изричит да жели да говори. Мира је била прагматична, рекла је ако смета, не мора да говори. Ја сам онда морала да одем, да решим питање озвучења, да се нађем са инспекторима, редарима, добошарима, да све поставим, поделим транспаренте. Оставила сам Стефана с њима. Коначна прича је била да ће говорити, а ако дође до нереда, да ћемо их склонити. На самом почетку држала сам микрофон Банету и он је у једном моменту само позвао у шетњу. Тада сам схватила да, иако су ту, Мира и Дуле неће причати. Схватила сам тек касније да је Стефан био тај који је рекао да не говоре и тиме је прекршио наш договор. То су били начини да се склоне “неподобни”, а да се кривица свали на студенте.

Ко је финансирао шеталицу, камион, озвучење...?

- Што се тиче камиона и озвучења, то је плаћао СзС, иако смо се сами сналазили за многе потребне логистичке ствари, а како нам се никада није свиђало да зависимо само од једне стране и желели смо да протесте финансирамо кроз донације грађана, а касније и преко рачуна, пробали смо да га поделимо на мрежама. Људи из СзС вршили су притиске да се то не деси, укључујући и Стефана, који је у једном тренутку рекао: “Нађите онда сами камион”, знајући да у том тренутку то не можемо да изведемо за мање од недељу дана.

Дуго се нагађало да ли су протести грађански или политички...

- Почели су као грађански и политички, али никако страначки.

Политичари су се тешко мирили с тим?

- Прва два месеца су се држали по страни, док је још Бане био у причи. Спорадично су кршили неке договоре. Верујем да су то биле њихове сујете и потреба да се незадовољство капитализује. Није ми било јасно да ти људи не схватају да су то иста лица која народ већински не жели. Питала сам се зашто не пусте неке нове, младе људе од 30-35 година у први план. Када су политичари почели да говоре, имали смо проблем уколико су били изван СзС.

Како то мислите?

- Тамо где су по градовима странке блиске СзС организовале протесте, често није било добродошло да говори неко из Локалног фронта, ПСГ или неке треће опције. Онда смо престали да им јављамо кога ћемо да зовемо. Ја сам, рецимо, мимо њиховог знања позвала Не давимо Београд, када су Радомиру Лазовићу уручили казну. Они су на локалу имали забрањене говорнике. Те забране су испод жита мени приписиване, иако ја нисам у томе учествовала.

Чија је одлука био слоган "1 од 5 милиона"?

- Када смо чули ту изјаву Александра Вучића, били смо у комуникацији са познатима, мало са Банетом мало са Татјаном Војтеховски, са онима који су били видљиви, а критички настројени према власти. Размишљали смо сви, али је идеја потекла од Николе Које. Онда су јавне личности пустиле те своје слике са рамом “1 од 5 милиона” на мреже.

Шта је био циљ протеста?

- Месецима пре протеста дешавали су се напади на новинаре, онда је претучен уредник портала “Жиг” Жељко Маторчевић, у октобру је уследила забрана изложбе карикатура Коракса и Петричића, напад на Сергеја, који се борио за болесног дечака... Та атмосфера је говорила да се нешто кува. Пратила сам шта се дешава по Фејсбуку и протестним групама. Коначно, када су 23. новембра претучени активисти Левице Србије и Борко Стефановић, то је преломило у народу, сви су били револтирани. Отишла сам на први протест у Крушевцу, скоро цела опозиција је говорила. На крају је Ђилас рекао “видимо се следеће суботе у Београду”.

Значи, идеја је Ђиласова?

- Пошто сам знала људе који су му блиски и који су радили београдску кампању, а који су након протеста 2017. преузели неформалну групу Против диктатуре, помислила сам „неће ваљда они”. Целу ноћ нисам спавала, вагала сам, писала план шта треба урадити и знала да то морамо искрено да организујемо, без користољубивих људи. Тако је и настао први протест. Моја идеја није била борба за изборне услове, већ да устанемо против насиља у сваком облику и да покажемо да се не слажемо с овом влашћу.

Поменули сте Татјану Војтеховски, каква је њена улога била?

- Прве недеље смо контактирали с Војтеховски, послали смо јој визуал да подели на својим мрежама, слали смо свима. Када сам 16. децембра најавила протест за 16. јануар, почињу да ми се јављају многи, па и она, како протести не смеју да се одложе. Јавио се и Којо, много пријатеља, познаника.

Одлука о одлагању је изазвала хаос на Твитеру. Чија је она била?

- Није била моја. Мислим да је Стефан Павловић предложио, вероватно на предлог опозиције, сагласили смо се сви из групе јер смо били преуморни пошто је нас петоро-шесторо све радило. Након протеста, долазим кући, стижу обавештења на Твитеру, Сергеј твитује “видимо се следеће недеље”, затим Бошко, Јеремић, Синиша Ковачевић. Почињу да ме развлаче по друштвеним мрежама. Одлучили смо да морамо да кажемо да смо ми организатори. Рано ујутру сам окачила твит да ми организујемо протесте, да слушамо вољу грађана и да ће се наставити следеће недеље. Јавним иступањем постали смо брана да се протест не преузме. А зашто кажем “не преузме”? Зато што сам пре тога добила поруку да је директива да СзС треба да преузме протест. Питала сам Стефана, али је рекао да то није тачно. Недуго после тога, пре другог протеста, јавио ми је да ће Борко Стефановић говорити на протесту јер је претучен.

Шта сте ви рекли?

- Рекла сам да не може. Позвала сам Борка и то му рекла, а он је почео да виче на мене, да говори како нису политичари губави, како су због његове главе протести и почели, а и да сам и ја у Левици и да морам да га подржим, на шта сам му одговорила да је мени протест битнији од свега осталог и да ја ово радим као активисткиња, грађанка, а не чланица Левице и да то не радим због њега. Још тада сам желела да изађем из Левице да не наштетим протестима, а због свих обавеза и притисака, на крају сам изашла тек крајем јануара. Борку сам тог дана, када смо разговарали, рекла “у реду, можеш да говориш, ако баш толико желиш, али као грађанин без помињања странке” и он је то испоштовао. Нисам, међутим дозволила да он затвори протест јер сам то видела као алиби да политичари већ од следеће недеље буду на камиону. Почетком недеље уочи трећег протеста из опозиције јављају да Војтеховска и Срђан Шкоро хоће да се укључе у име јавних личности и да треба да имамо састанак који је после постао редован и који смо касније звали “свето тројство”. Ту су били опозиција, Војтеховска и Шкоро и ми, студенти.

Како је изгледала комуникација у "светом тројству"?

- Направили смо чет, ту је био и Бане Трифуновић, он је био максимално коректан и искрен. Комуникација прве недеље до петка пред протест била је коректна. Војтеховска је имала одређене приговоре, али је начелно све било у реду. Све док нас није обавестила да у свим визуалима треба да стоји и слоган “почело је”. Иако смо прво негодовали, заказали смо састанак. Довела је Шкора и Јована Личину као утицајног твитераша којег је касније представила као представника ДС, иако је он брзо напустио демократе. Четири и по сата нас је убеђивала. Видела сам њен манир да се према људима опходи као према својим пионима. Рекла сам да се код нас доносе одлуке демократски и нисам хтела да аминујем.

Ипак сте попустили?

- Након састанка, испричала сам сарадницима шта се десило и они су били за то да ипак урадимо транспаренте. Прихватила сам, иако ми је јако сметало што нас је вређала. Говорила је дрско: ”Девојчице, ја се овим бавим 25 година”, Шкоро је говорио да смо “пачија школа”.

Комуницирали сте кроз Вајбер групе?

- Тако је. Убрзо смо схватили да је Личину наметнула као представника ДС због прегласавања, имали су тако човека више. Пред Нову годину, после четвртог протеста, објавили смо неки транспарент самостално и они су нас напали како саботирамо протесте и радимо ствари без њиховог знања, док је то био наш начин да се протест одбрани од опозиције. Све више смо увиђали да је Војтеховски изузетно везана за Савез, јер је убрзо почела да се понаша као да ради искључиво у њиховом интересу, покушавајући да нас потисне, што нисмо дозволили.

Зашто мислите да сте били сметња?

- Зато што нисмо били климачи главом и зато што смо имали став. Војтеховска је од треће недеље када се укључила у Савет протеста, желела да се пита и да се наметне као неко ко говори испред свих јавних личности - испред Николе Које, Душана Теодоровића, Милице Краљ, па и Банета Трифуновића. Није нам дозволила да ми комуницирамо с познатима и дизала је тензије ако бисмо се само чули с неким од јавних личности. Једном се десило да смо Сергеја Трифуновића звали да пушта музику. Када је то сазнала, напала нас је како радимо иза њених леђа.

Ударац је био када се Бане Трифуновић повукао?

- Бане је изашао из свега када су на његов предлог да говори Дубравка Стојановић, скочили људи из Народне странке и Двери. Звала сам га, молила да се врати, он је био наша последња брана.

У том периоду су Стефан Павловић и још неки људи за које се касније испоставило да су блиски странкама, међу њима сада активан Срђан Марковић, успели да и из наше групе избаце људе, попут Александра Станојковића, који су ту били у интересу грађана и који нису били пресрећни због њиховог инсистирања да се подилази опозицији. Морам признати да у том тренутку то нисам увидела, већ много касније.

С ким од политичара сте комуницирали?

- Прве две недеље ни са ким, за њих је био задужен Стефан. Ја сам њему друге недеље рекла да му не верујем и да не желим да радим протесте који нису у интересу грађана, али су ме колеге убедиле да останем. Тек од треће недеље смо имали директну комуникацију и недељне састанке с политичарима којима су присуствовале и јавне личности. Ту су били сви лидери - Ђилас, Јеремић, Обрадовић, Јанко Веселиновић, Лутовац, представници синдиката.

Кад одлучујете да региструјете удружење?

- Након прве две недеље, када сам видела да политичари нису испоштовали договор и ствари сваљивали на мене и колеге, размишљала сам да морамо да се региструјемо јер ћемо тако спречити да нас дрибла ко како хоће. Одлуку смо заједно донели у потпуној тајности, свесни какве ће бити реакције. Удружење је формирано након афере с јајима.

Чија је идеја била да РТС гађате јајима, било је много критика на лично ваш рачун због тога?

- Након 29. децембра, број грађана се полако смањивао, па смо решили да покажемо одлучност. Међутим, свака наша идеја је била саботирана од политичара и Војтеховске, самим тим су протести постајали досадни. Једна од њених идеја била је да се запали јелка испред РТС-а, она јелка од 83.000 евра. Ми смо рекли да је то превише радикално. Тада су јаја предложили Јанко Веселиновић и Војтеховска, а ми смо то дочекали спремни јер смо већ имали идеју и да направимо омаж деведесетим, да донесемо картон јаја да се “испили истина испред РТС-а”. Хтели смо да направимо перформанс који ће бити запажен, а неће ником штетити. Договор је био да позив грађанима “јајима на РТС” објавимо на мрежама, али одједном су се сви у групном чету правили луди и то вече пред протест, након стотина порука и позива Војтеховске и Стефана, натерали су ме да ја то окачим. Међутим, Војтеховска ником од јавних личности није пренела шта је договар, чак ни Банету. Уследиле су реакције јавних личности, мреже су експлодирале. Таговали су ме и критиковали Сергеј, Којо, сви... Када сам их позвала да стану у моју заштиту, Татјана и Стефан су се правили луди, написала ми је “да не драмим” и да ће Бане написати да се не носе јаја. Инсистирала сам да стану у моју заштиту, осећала сам се злоупотребљено. Позвала сам Банета, расплакала се, рекла сам да окупи све познате да ме изрешетају и престану после тога. Назвала сам Сергеја, он је рекао да много летим... Којо, та глумчина коју сам поштовала целог живота, критиковао ме је, а ја нисам била сама одговорна за све. Касније сам сазнала да њему Војтеховска никада није рекла за план с јајима и да је то била само још једна од њених манипулација. Она ми је на крају рекла да морам да се носим с притиском, али то је био линч, а не притисак, а они су се правили луди.

Испада да си коришћена за пуштање пробних балона?

- Тако је. Нико од политичара тог дана осим Маринике Тепић и Јанка Веселиновића није стао у моју одбрану.

Како су реаговали када су сазнали да сте основали удружење "1 од 5 милиона"?

- Извинила сам се недавно Који због тога, мислила сам да сам се о њега огрешила, али ми у том тренутку нисмо више знали коме да верујемо јер су нас ударали са свих страна. Начули смо да опозиција планира да “1 од 5 милиона“ буде назив њихове листе за изборе и желели смо то да предупредимо. Страшна расправа на чету је вођена кад се то сазнало, да то нећемо преживети, да ће бити страшна криза, да сам ја присвојила протест... Знали смо да ће нас у СзС растргнути јер ће се осетити угроженим и да неће бирати средства. Ђилас је реаговао бурно, а онда је рекао “шта је, ту је”. Више се нисмо чули. И јавне личности су биле увређене.

Ко ће вас заменити на месту правног заступника удружења "1 од 5 милиона"?

- Миодраг Симовић ће бити правни заступник убудуће, укључила сам га у протесте од самог почетка. Нисам одмах изашла са одлуком, да не бих била сматрана обесном, увређеном, повређеном. Промислила сам, анализирала своје грешке. Све сам радила из најбоље намере, нисам одмах прозрела људе уз и око себе... Верујем да би ово требало да знају људи који су искрено у том удружењу, а има их, и нису ту послати од неке странке, треба да им моје иступање буде подстрек да се охрабре и да кажу шта су њихови проблеми. Ми смо те проблеме живели све ово време.

Нашли сте се између две ватре - против сте власти, а опозиција вас саботира?

- Морам да признам да нисам имала до београдских избора додирних тачака с људима из опозиције, иако тамо има дивних људи и из Београда и с локала. Нисам очекивала тај ниво сличности са СНС - да подмећу, да гледају само лични интерес и да ником новом не дају шансу. Њима одговарају само људи спремни да климају главом и раде оно што они замисле.

И после интервјуа који сте ви и двојица колега дали за НИН имали сте проблем?

- Дигли су невероватну фрку. Војтеховска је говорила да нисмо смели да идемо а да им не кажемо, како неко од 19 година не може да говори испред протеста, јер шта он зна о животу. Било је јако непријатно. То је био момак из Зајечара којег знам и који је имао искрене намере. Она нам је забранила, само смо ја и још двојица момака смели у медије, па смо у стране медије слали остале. Било је јако стресно. Имала сам и помоћ једне новинарке око медијског наступа. Ишла сам на тренинге, а затим све преносила и колегама.

Ко вас је највише разочарао?

- Погодила ме је издаја блиских људи којима сам помагала и које знам од протеста 2017. године, а који се данас у организацији понашају као аутократе, док су спустили гард у односу на политичаре. Колико год у “1 од 5 милиона” има дивних људи, они данас делују као омладина СзС.

Притиске сте трпели и од власти?

- Што се власти тиче, пре и током протеста притисци су били страшни. Отказе су добили Душан из Деспотовца, учитељица из Младеновца и многи други, људи су фотографисани, снимани, праћени, претучени због протеста. То се много више осећало на локалу. Власт организује обуку о ботовању, црта мете, говорили су за мене да радим за владу Косова, за америчку амбасаду, да продајем Косово. То се дешава свим људима који се усуде да мисле. Власт иде из афере у аферу. Погледам сада повремено владине телевизије, јер имам више времена, ради шире слике. Ви не можете да се информишете ако нисте на твитеру, не бисте знали шта ради Вацић, да је узбуњивач у затвору, а отац министра умешан у продају оружја.. А они на телевизији једно говоре, друго раде, изокрећу стварност.

О блокади Ректората

Како оцењујете блокаду Ректората?

- Идеја блокаде ректората није идеја самих студената, иако смо ми покренули тему лажних диплома још у марту. Дошла је од Стефана, а ја само могу да претпоставим ко је њему то предложио.

Ко је био у Ректорату?

- Кад се погледају фотографије, прилично је шаренолико. Ту има мојих бивших колега из “1 од 5 милиона” (од којих је део у странкама), али има и много омладинаца који нису у самом удружењу. У том смислу нису баш сви нестраначки студенти.

Важна одлука о докторату

Одбор за професионалну етику БУ донео је одлуку о неакадемском понашању приликом израде доктората Синише Малог. Како то коментаришете?

- Морам да признам да ме је одлука пријатно изненадила. Нисам веровала да ће се тако завршити. Позвали су се на члан 22 етичког кодекса. Мислим да је то велики корак за све људе који се годинама боре за принципе академске честитости. То је успех за све студенте и за оне који су били у Ректорату. То је добар пут, јер је једна институција коначно показала независност.

(Блиц)

Видети још: Удружење "1 од 5 милиона": Јелена Анасоновић изнела низ неистина, одлука о блокади Ректората донета је унутар Удружења и са тиме није био упознат нико, а понајмање представници опозиције