субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јавни дуг Србије износи 9,5 милијарди евра
Хроника

Јавни дуг Србије износи 9,5 милијарди евра

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 10. новембар 2009.

БЕОГРАД – Укупан јавни дуг државе је око 9,5 милијарди евра, а само у овој години Србија се задужила на нивоу од око једне милијарде евра и то на домаћем тржишту кроз продају трезорских записа, а на спољашњем тржишту за око 800 милиона евра, изјавио је Танјугу саветник премијера Србије Јуриј Бајец.

„Укупни државни дуг је негде око 9,5 милијарди евра. Од тога 4,5 милијарде евра је спољни јавни дуг а преостали износ је унутрашњи јавни дуг државе”, објаснио је Бајец.

Он је нагласио да се држава у овој години више задуживала како би покрила буџетски дефицит, али је предвиђено да се у наредним годинама дефицит анулира, па је за очекивати и да се смање активности државе на задуживању ради покрића дефицита.

Он је додао да у унутрашњи јавни дуг спадају обавезе према девизним штедишама, отплата камате за доспеле тромесечне трезорске записе...

Према његовим речима, укупни бруто домаћи производ износи нешто више од 30 милијарди евра, па је лако израчунати да је јавни дуг испод 30 одсто БДП-а.

Он је напоменуо да се у јавности често ствара забуна па се говори о укупном дугу од око 21 милијарде евра, али се не разјашњава да се та сума односи на јавни и приватни дуг, односно дуговања која су направила предузећа из Србије.

„Висина спољнег приватног дуга је негде око 16 милијарди евра”, прецизирао је Бајец и додао да када се саберу спољни јавни дуг и приватни дуг долази се до износа од 21 милијарда евра.

Према његовим речима, висина приватног дуга индиректно утиче на свеокупно стање у држави, јер се због отплате кредита у иностранству могу јавити поремећаји на домаћем девизном тржишту, али је битно разграничити и да то није дуг који је направила држава.

Када је реч о задужености у више наврата званичници су наводили да се у високо задужене земље убрајају оне државе чији дуг премашује 40 одсто БДП-а, као и да Србија по том критеријуму спада у мање задужене земље.

Бајец је нагласио и да се тренутни дуг отплаћује различитом динамиком и различитим почетком отплате дуга, као и да се наша земља у последње време задуживала под повољним условима, односно са мањом каматном стопом и дужим периодом отплате.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер