Јасмина Лукач: „Вијетконг“ против Вучића

Сам Вучић је недавно изјавио, изражавајући неслагање са налазима Демостата о изборним шансама опозиције, да он располаже најтачнијим истраживањима јавног мњења која на дневној бази „хватају“ и одступања од 0,1 одсто. И додао да ће како се ближе избори, та истраживања бити рађена не једном, него два пута дневно.

То да прича о стању радништва на тешким пословима дотиче Вучићеву подршку, доспело је до јавности пре корона пандемије, онда када се догодила црна серија несрећних страдања грађевинских радника, пре свега на градилиштима у Београду.

Посебно велику пажњу изазвала је погибија услед пада с огромне висине двојице радника на стамбено пословном комплексу Београд на води, у септембру 2018.

Да је реч о могућем паду рејтинга, макар и тих 0,1 одсто, указало је реаговање председника Србије и владајуће СНС.

Наиме, Вучић је тада у обраћању, након састанка са тадашњим министром одбране Александром Вулином, применио тешку методу контроле могуће политичке штете. А то је да се пажња са трагедије скрене на нешто глупо и банално.

Прочитао је као озбиљан податак, навод са сатиричног страног портала колико перача прозора падне отприлике сваких неколико секунди у Америци. Скретање пажње је деловало, у складу са очекивањем оних који су такву стратегију осмислили. Прича је отишла у правцу изругивања како је Вучићу и његовим сарадницима могла уопште да се деси таква глупост. Утисак и доживљај страшне трагедије је успешно потиснут.

Ипак, Вучића је свакако убрзо, већ колико у децембру те године сачекала права и видљива политичка криза. Избиле су вишемесечне викенд демонстрације, а главне опозиционе снаге у лику Драгана Ђиласа и Вука Јеремића, најавили су бојкот избора, који је и спроведен 2020.

Садашња прича о условима у којима живе радници из Вијетнама на градилишту кинеске фабрике гума Линг Лонг у Зрењанину, укључујући и то што су им пасоши код послодаваца, гађа Вучића тамо где је досад био најтврђи.

А то је његово „успешно“ довођење страних, пре свега кинеских индустријалаца, и подизање привредне производње, последично и благостања становништва Србије.

Привредни раст упркос корона пандемији, и раст плата и пензија, као и исплаћивање државне помоћи, главни су Вучићеви адути за кампању за спојене изборе 2022.

Тим пре, што се светске промене убрзавају и што је питање, да ли ће Вучић моћи да наступа на спољнополитичком плану као што је то чинио досад.

Неколико пређашњих његових јаких спољних савезника или је отишло с власти (Доналд Трамп, Себастијан Курц) или су у поступку одласка (Ангела Меркел, Андреј Бабиш), или су се ослабљени окренули против њега (Мило Ђукановић, Андреј Пленковић)…

Или можда имају разлога да сматрају да им није довољно узвраћено (Александар Лукашенко, а могуће и Владимир Путин).

Кампања СНС је још колико 2020. била заснована на слогану „Србија 2025“ и на обећању да ће у развој земље бити уложено 14 милијарди евра. Међутим, колико пред крај ове године, и у сусрет изборима 2022. на којима Вучић тежи да буде глатко реизабран на други мандат до 2027. план је „померен“ за пет година.

Сад је то „Србија 2030“, а представљање тих обећања биће део партијског скупа СНС 27. новембра. Очекује се да ће тај скуп бити изведен и режиран у стилу великих конгреса некадашњих масовних комунистичких партија, као спектакуларна демонстрација друштвене моћи и мобилизације.

Али и оданости председнику и његовом руковођењу, не само државом, него и привредом, баш као у комунистичким системима 20. века, као и у Кини, и донекле Русији, данашњице.

У том контексту, јасно је да медијска прича у којој се истичу нељудски услови радника из иностранства који раде за рачун кинеских инвеститора, јесте ударац за Вучићеву председничку кампању.

Ударац који долази у незгодно време док се још није званично ни кандидовао, и док се у Вашингтону поново помињу санкције против појединаца из власти као могући „алат“ за решавање проблема на Балкану.

Ништа више није исто као рецимо пре 20 и више година, али због траума које су тада услед казнених мера и ембарга западних сила претрпели Србија и њени грађани, ваља се подсетити да су тада речи „укидање санкција“ ишле по правилу уз речи „слободни и фер избори“.

(Данас)