Јасмина Лукач: Мариника и Григорије

Иронију са којом је Александар Вучић пре четири године изговарао реченицу „па је ли су ваша оба кандидата и Јанковић и Јеремић победили“ покушала је да призове Ана Брнабић.

Слична су речи и њихово наглашавање, иста је и порука да ће СНС приступити председничким изборима озбиљно, иако опозицију не сматра озбиљним и достојним такмацем.

Али, сада су ствари битно другачије него што су биле те политичке сезоне 2016/2017.

Тада су се номиновале, можемо рећи и препоручивале јавности и политичким круговима, за председничке кандидате, пре свега појединачне личности.

Сада би се пре рекло да се предлажу не појединци, већ тимови.

Тако је учинио и Вук Јеремић, који је и председник једне странке и шеф једне невладине организације.

Он је на догађају као порученом за тако нешто – разговору са студентима – „нашој деци“ изговорио пет имена људи које би из Србије звао да заједно са њима прави план за будућност и пет имена из иностранства.

Ако то није пробни балон за изборни тим, онда пробни балони ни не постоје. Јеремићев предложени тим је „ухвати све“ идеологије – ту је и професор Бојан Пајтић као либерални демократа, и Миле Ломпар као конзервативни интелектуалац, као и докторка Даница Грујичић.

Побројани су занимљив избор будући да Јеремић већ у својој странци има психијатрицу Санду Рашковић Ивић, али и врсног политиколога Дијану Вукомановић, па је питање зашто није студентима рекао да су већ у свом партијском окружењу има изузетне људе са којима би могао да ради на плановима за будућност.

Са друге стране, Јеремић је навео и петоро својих личних пријатеља из иностранства које би такође позвао, а који су на високим и важним позицијама у свету, на пример међу њима је и немачки министар здравља.

И та листа изазива респект и делује достојно и листе пријатеља Вучића и СНС-а, на којој су или су били Виктор Понта, Руди Ђулијани, Герхард Шредер, Тони Блер…

Тим, који се чини да највише узбуркава јавност и узнемирава Вучићеве властодршце јесте онај у коме би заједно наступили либерална политичарка Мариника Тепић и великодостојник Српске православне цркве Григорије Дурић.

Оно што би на тај начин могло да се води то је кампања исцељења, једина могућа победничка, пошто је злокобна корона пандемија и даље непредвидива.

Вучићеви су досад успешно водили кампање раздора, исцелитељски наступ је за њих непознат изазов.

И што је исто тако битно, ситуација и у непосредном и у глобалном окружењу се дубински променила и мења се и даље.

Вучић је у прошле председничке изборе ушао са здушном подршком Мила Ђукановића, захвалног због неуспелог покушаја државног удара на изборни дан са „елементом иностраности“ којим је Ђукановићев ДПС однео парламентарну победу 2016.

Такође и са Америком заокупљеном доласком новог председника Доналда Трампа коме су били потребни савезници.

У међувремену су се издешавали преокрети.

Ђукановићева партија је изгубила изборе, а он, очигледно, свако поверење у Вучића.

Трампов крвави силазак са власти може да доведе до беспоштедног преиспитивања и поништавања свега што је урађено у његовом мандату, као и кажњавања свих који су се сарађивали са њим.

То је опет лош исход за званични Београд, без обзира колико Србија и није имала неки други избор.

На површини ових и других опсежних промена су и медијска престројавања и тежња да се промене и појачају канали утицаја на свест људи.

После дужег времена покренут је нови дневни таблоид а најављује се и нови информативни канал.

То је сигуран знак да се ровови за вођење кампање постављају много дубље него 2017.

Тако да срећни нам нови кандидати, њихови кандидатски тимови, и кандидат над кандидатима – неупитни фаворит Вучић.

(Данас)