Japan obeležava 70 godina od atomskog bombardovanja Hirošime

Tačno u 8.15 sati po lokalnom vremenu začula se zvonjava, u trenutku kada je na današnji dan 1945. godine američki bombarder B-29 bacio uranijumsku bombu usmrtivši najmanje 117.000 ljudi i uništivši grad

HIROŠIMA - Uz zvuke zvona, desetine hiljada ljudi okupilo se danas u memorijalnom parku mira u Hirošimi povodom obeležavanja 70. godišnjice američkog napada atomskom bombom na taj grad na jugozapadu Japana, što je bio prvi napad takvom bombom u svetu.

Okupljeni su pognutih glava održali minut ćutanja, dok je na stotine golubova pušteno u nebo, navodi Rojters.

Tačno u 8.15 sati po lokalnom vremenu začula se zvonjava, u trenutku kada je na današnji dan 1945. godine američki bombarder B-29 bacio uranijumsku bombu na Hirošimu, pretvorivši u pepeo 13 kvadratnih kilometara, usmrtivši najmanje 117.000 ljudi i potpuno uništivši grad.

U znak sećanja na taj tragičan momenat danas se tamo okupilo 55.000 ljudi, a među njima i japanski premijer Šinzo Abe, okružen predstavnicima stotinak zemalja, što je najveći broj ljudi koji je ikada zabeležen na komemoraciji ovog bombaškog napada, navodi pariski list „Mond”.

Premijer, koji je u obraćanju na današnoj ceremoniji pozvao na ukidanje nuklearnog oružja, ponovio je svoj stav da su bezbednosni zakoni ključni za japansku bezbednost.

Abe i njegova vlada nastoje da parlament usvoji nacrte bezbednosnih zakona kojim bi se japanske trupe mogle poslati u rat prvi put od završetka Drugog svetskog rata, što izaziva masovne proteste širom zemlje, podseća britanska agencija.

Mnogi Japanci koji se sećaju rata i njegovih posledica preziru udaljavanje Abeove vlade od pacifističkog ustava zemlje zarad čvršćeg bezbednosnog stava, a oni koji su preživeli bombardovanje Hirošime kritikovali su premijera na sastanku po završetku komemorativne svečanosti.

I gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui pozvao je, obraćajući se okupljenima, na ukidanje nuklearnog oružja, ali je zatražio uspostavljanje bezbednosnih sistema koji se ne oslanjaju na vojnu moć.

„Strpljiv i istrajan rad na uspostavljanju takvih sistema biće ključan i izsiskivaće da širom sveta promovišemo mir ka istinskom miru koji je otkrio pacifizam japanskog ustava”, poručio je on, a mnogi među okupljenima ponovili su njegove pozive na mir.

Povodom 70. godišnjice napada na Hirošimu, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han napisao je na Tviteru da „nas ta godišnjica podseća koliko je važno delovati u korist mira i sveta bez nuklearnog oružja, zarad bolje budućnosti”.

I nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je, istim povodom, putem te društvene mreže poručio da treba nastaviti sa zajedničkim radom na oslobađanju sveta od nuklearnog oružja.

Napad na Hirošimu je izveden na samom kraju Drugog svetskog rata, po naredbi tadašnjeg predsednika SAD Harija Trunama, iako je Japan prethodno već ponudio kapitulaciju.

Posledice dejstva atomske bombe očigledne su decenijama posle eksplozije, kao što su masovna leukemija, kao posledica atomskog zračenja, i brojne genetske i patološke promene na novorođenima.

Tri dana nakon napada na Hirošimu, druga američka atomska bomba, plutonijumska, bačena je na još jedan japanski grad, Nagasaki, a te dve bombe su zadale konačni udarac carskom Japanu, koji se predao 15. avgusta 1945, označivši kraj Drugog svetskog rata.

Nijedan predsednik SAD nije posetio Hirošimu i Nagasaki

HIROŠIMA - Nuklearni napad na Hirošimu, izveden pre tačno 70 godina, do danas je odneo, kako se procenjuje, oko 300.000 žrtava.

Od 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bombu na japanski grad, čime su ubrzale okončanje Drugog svetskog rata, do kraja te godine u eksploziji i od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom stradalo je oko 140.000 ljudi.

U naredim godinama, sve do danas, mnogi preživeli su umirali od leukemije i drugih bolesti uzrokovnih radijacijom, ali niko sa sigurnošću ne može da kaže tačan broj žrtava bombardovanja. Nijedan američki predsednik nikad nije posetio ni Hirošimu ni Nagasaki, niti su se SAD izvinile za bacanje atomskih bombi.

(Tanjug-Beta)