Јапан обележава 70 година од атомског бомбардовања Хирошиме

Тачно у 8.15 сати по локалном времену зачула се звоњава, у тренутку када је на данашњи дан 1945. године амерички бомбардер Б-29 бацио уранијумску бомбу усмртивши најмање 117.000 људи и уништивши град

ХИРОШИМА - Уз звуке звона, десетине хиљада људи окупило се данас у меморијалном парку мира у Хирошими поводом обележавања 70. годишњице америчког напада атомском бомбом на тај град на југозападу Јапана, што је био први напад таквом бомбом у свету.

Окупљени су погнутих глава одржали минут ћутања, док је на стотине голубова пуштено у небо, наводи Ројтерс.

Тачно у 8.15 сати по локалном времену зачула се звоњава, у тренутку када је на данашњи дан 1945. године амерички бомбардер Б-29 бацио уранијумску бомбу на Хирошиму, претворивши у пепео 13 квадратних километара, усмртивши најмање 117.000 људи и потпуно уништивши град.

У знак сећања на тај трагичан моменат данас се тамо окупило 55.000 људи, а међу њима и јапански премијер Шинзо Абе, окружен представницима стотинак земаља, што је највећи број људи који је икада забележен на комеморацији овог бомбашког напада, наводи париски лист „Монд”.

Премијер, који је у обраћању на данашној церемонији позвао на укидање нуклеарног оружја, поновио је свој став да су безбедносни закони кључни за јапанску безбедност.

Абе и његова влада настоје да парламент усвоји нацрте безбедносних закона којим би се јапанске трупе могле послати у рат први пут од завршетка Другог светског рата, што изазива масовне протесте широм земље, подсећа британска агенција.

Многи Јапанци који се сећају рата и његових последица презиру удаљавање Абеове владе од пацифистичког устава земље зарад чвршћег безбедносног става, а они који су преживели бомбардовање Хирошиме критиковали су премијера на састанку по завршетку комеморативне свечаности.

И градоначелник Хирошиме Казуми Мацуи позвао је, обраћајући се окупљенима, на укидање нуклеарног оружја, али је затражио успостављање безбедносних система који се не ослањају на војну моћ.

„Стрпљив и истрајан рад на успостављању таквих система биће кључан и изсискиваће да широм света промовишемо мир ка истинском миру који је открио пацифизам јапанског устава”, поручио је он, а многи међу окупљенима поновили су његове позиве на мир.

Поводом 70. годишњице напада на Хирошиму, европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан написао је на Твитеру да „нас та годишњица подсећа колико је важно деловати у корист мира и света без нуклеарног оружја, зарад боље будућности”.

И немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је, истим поводом, путем те друштвене мреже поручио да треба наставити са заједничким радом на ослобађању света од нуклеарног оружја.

Напад на Хирошиму је изведен на самом крају Другог светског рата, по наредби тадашњег председника САД Харија Трунама, иако је Јапан претходно већ понудио капитулацију.

Последице дејства атомске бомбе очигледне су деценијама после експлозије, као што су масовна леукемија, као последица атомског зрачења, и бројне генетске и патолошке промене на новорођенима.

Три дана након напада на Хирошиму, друга америчка атомска бомба, плутонијумска, бачена је на још један јапански град, Нагасаки, а те две бомбе су задале коначни ударац царском Јапану, који се предао 15. августа 1945, означивши крај Другог светског рата.

Ниједан председник САД није посетио Хирошиму и Нагасаки

ХИРОШИМА - Нуклеарни напад на Хирошиму, изведен пре тачно 70 година, до данас је однео, како се процењује, око 300.000 жртава.

Од 6. августа 1945. године, када су САД бациле атомску бомбу на јапански град, чиме су убрзале окончање Другог светског рата, до краја те године у експлозији и од повреда и болести узрокованих радијацијом страдало је око 140.000 људи.

У наредим годинама, све до данас, многи преживели су умирали од леукемије и других болести узроковних радијацијом, али нико са сигурношћу не може да каже тачан број жртава бомбардовања. Ниједан амерички председник никад није посетио ни Хирошиму ни Нагасаки, нити су се САД извиниле за бацање атомских бомби.

(Танјуг-Бета)