Boško Jakšić o sastanku Vučića i Grenela: Amerikanci ne odustaju od zahteva da Srbija prizna Kosovo

„Sa Grenelom nema lakih razgovora. U Nemačkoj ih nemaju, a kamoli ovde“, komentar je novinara i političkog analitičara Boška Jakšića na vest o toku jučerašnjeg prvog službenog razgovora Aleksandra Vučića i Ričarda Grenela.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasador SAD u Berlinu i novi specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel razgovarali su juče u Beogradu o dijalogu Beograda i Prištine. Razgovor se vodio u četiri oka i nije bio praćen konferencijom za medije, te su detalji sastanaka poznati samo iz zvaničnih saopštenja.

General nije nežan sagovornik

Na pitanje na šta mu ukazuje to što je predsednik u četiri oka razgovarao sa Grenelom o Kosovu, Boško Jakšić, uz opasku „naravno da je bilo o Kosovu“, kaže da je predsednik „već mogao da očekuje i sigurno je bio pripremljen na to da Grenel nije nežan sagovornik“.

On to vidi kao nameru da predsednik izbegne svedoke „oštrih zahteva“ Amerikanaca. „Možda je želeo i da izbegne da neko drugi bude svedok kako Amerikanac vrlo oštro ispoljava svoje stavove, ili ima zahteve. Dakle, moguće je, ali je to sve u sferi sociopolitičke psihologije“, dodaje.

Dva kanala aktivnosti američke spoljne politike prema kosovskom pitanju

Na pitanje hoće li Grenel uspeti u svojoj misiji, ukoliko je ona da ubrza razgovore i da se potpiše tzv. pravno obavezujući sporazum, Jakšić je kazao da postoje „dva kanala“ aktivnosti američke spoljne politike prema kosovskom pitanju.

„Jedan je striktno američki i jasno je da Amerikanci ubrzavaju otkako je komitet Senata za spoljnu politiku u junu došao do zaključka o nedovoljnom angažovanju Sjedinjenih država na Zapadnom Balkanu, a pre svega na rešavanju kosovskog konflikta. Mi vidimo jedno ubrzavanje i to je potpuno jasno. Vidimo isto tako da Tramp želi lični pečat na tom procesu, jer postavlja svoje ljude mimo ljudi iz Stejt departmenta. A drugi je naspram Evrope, dakle ubrzavanje američkog angažmana“.

Ne treba očekivati mnogo diplomatskog takta od SAD, posebno ne od Grenela

I dok je evidentno ubrzavanje, Jakšić kaže da je neizvesno kako će se najnoviji američki diplomatski talas završiti.

Sa jedne strane to može da deluje kao podsticaj uspavanoj EU: „‘Alo gospodo, probudite se, aktivirajte se malo. Ovo kako vi radite, to godinama ne daj rezultate“, objašnjava.

Sa druge strane, imajući u vidu Trampovu ličnu narav, može se protumačiti i kao „naredbodavna“ komanda: ‘Ajte, sada, pošto vi niste ništa uradili, ima da sledite nas, što onda može da dovede i do nekog konflikta na relaciji Vašington – Brisel, koji ne bi bio i prvi“.

Prema Jakšićevom mišljenju, preostaje da se vidi koliko će diplomatskog takta u to biti uneto, iako je on lično sklon uverenju da što se Sjedinjenih država tiče, neće ga biti mnogo, a posebno ga ne treba očekivati od ambasadora Grenela.

Razmimoilaženje Nemačke i SAD, povod za mogući konflikt

S obzirom na to da je, sa jedne strane, očigledna razlika u uglu gledanja na razrešenje kosovskog čvora iz Nemačke i SAD-a sa druge, Jakšić smatra da upravo ta razmimolilaženja vidi kao povod za mogući konflikt.

Privrženost ideji razgraničenja i dalje ne isključuje zahtev za priznanjem Kosova

„To i vidim kao povod konfliktu jer su vizije različite. I Grenel koji dolazi ovde kao emisar, poznat je i kao neko ko ima dobre odnose sa DŽonom Boltonom, a to je onda na liniji podrške formuli razgraničenja. Sa druge strane imate nepromenjen stav osovine Pariz – Berlin, koja je protiv toga, tako da ja u tome nalazim povod mogućeg konflikta“.

Na pitanje zašto bi onda razgovor sa Grenelom predsedniku teško pao, ukoliko je Grenel na liniji razgraničenja kao i Bolton, a što je upravo ideja koju podržava predsednik Vučić, Jakšić pojašnjava da privrženost ideji razgraničenja i dalje ne isključuje zahtev za priznanjem Kosova, kaže Jakšić.

„Mislim da je teško zato što Amerikanci ne odustaju, bez obzira na formulu razgraničenja koja je bliska i Vučiću i Tačiju. Dakle, Amerikanci ne odustaju od zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova“.

„E to je onaj najteži deo koji Vučiću izaziva gorušicu“, rekao je Boško Jakšić u razgovoru za KoSSev.

Nije neobično to što je predsednik sam vodio beleške

Informacija da je predsednik Srbije sam vodio službenu belešku privukla je pažnju medija. Međutim, za Jakšića, imajući u vidu okolnosti sastanka, to nije ništa neobično.

„Ako je razgovor u četiri oka, sasvim je logično da tu službenu belešku onda piše jedan od aktera. U tome ne vidim nista posebno. Ko bi mogao? Ne može ni Vasiljević, ni šef kabineta, ne može ni Marko Đurić, nije bio tu. U tehničkom smislu je to potpuno logično“, kaže Jakšić u izjavi za KoSSev.

„Ostaje službena beleška kao dokument u arhivama“, dodao je.

(KosSev)