Извршни одбор САНУ: Београдски сајам мора бити сачуван као архитектонска целина

 Српска академија наука и уметности (САНУ) сматра да надлежни органи морају да пронађу решење којим ће бити сачуван Београдски сајам као архитектонска целина са својим халама и наменом, примереном неспорним вредностима тог значајног здања.

Извршни одбор САНУ је то саопштио „поводом најава могућег рушења највећег дела објеката и пренамени земљишта Београдског сајма“.

Како је наведено, тим поводом Извршни одбор је, на предлог Одељења техничких наука и уз подршку Одељења уметности САНУ, усвојио саопштење у коме се указује на историјат изградње и значај Београдског сајма.

Подсећа се да је Београдски сајам планиран, пројектован и изграђен само дванаест година после завршетка Другог светског рата, а Академици Милорад Пантовић и Бранко Жежељ и инжењер Милан Крстић су пројектанти Београдског сајма.

У саопштењу пише да су они, пројектујући Београдски сајам, „дали немерљив допринос српској, југословенској и светској архитектури и градитељству“.

Београдски сајам је отворен 23. августа 1957, прва манифестација био је Сајам технике, са више од милион посетилаца, наводи се.

Већ после годину дана, из студија смештеног на Сајму, ТВ Београд је емитовала своју прву емисију, додаје се.

Београдски сајам организује бројне сајамске манифестације, међу којима и Сајам књига, који се организује непрекидно од 1957. године.

Сајам је, такође, имао изузетно значајну улогу у кризним ситуацијама и недавним пандемијама, поодсећа се.

Посебну симболику представља чињеница да будући инжењери и градитељи Србије, свршени средњошколци, полажу пријемне испите за техничке факултете у објектима који својом лепотом и функционалношћу указују на могуће домете инжењерске струке, наводи се.

Београдски сајам је, због урбанистичког и архитектонског решења, лепоте, функционалности и импозантности, без сумње, једно од највреднијих дела српске архитектуре и градитељства, пише у саопштењу.

Указано је и да је Хала 1 Београдског сајма, због архитектонских решења и начина изградње проглашена за непокретно културно добро, као споменик културе.

„Због свега наведеног, Извршни одбор САНУ сматра да надлежни органи морају да пронађу решење којим ће се сачувати Београдски сајам као архитектонска целина са својим халама и наменом која ће бити примерена неспорним вредностима овог значајног здања“, пише у саопштењу.

(Бета)