Известија: Руског амбасадора Конузина увредили у Београду

У Београду је у четвртак (15.09.2011)  дошло до великог дипломатског инцидента који потенцијално може имати озбиљне последице по односе Србије са Русијом. На политичком форуму, у присуству председника Србије Бориса Тадића, амбасадора Русије Александра Конузина су у увредљивом облику прекинули усред  излагања, услед чега је дипломата био принуђен да напусти тај скуп.

Секретар за штампу руске амбасаде у Београду, Светлана Шевченко, одбила је да  „Известијима“ дословно  наведе  речи које су Конузина принудиле на тако демонстративан корак – само је рекла да су „речи председавајућег биле увредљивог карактера, неприхватљиве у општењу са упономоћеним амбасадором једне суверене државе“. Тог дана је председавајући био Иван Вејвода, бивши саветник за спољне послове у влади Зорана Ђинђића. Као и његов покојни шеф, који је убијен 2003, и Вејвода је познат по својим радикално прозападним погледима и оријентацији на зближавање Србије са САД и НАТО-ом.

Београдски форум о безбедности су организовали невладин Фонд за политичку изузетност, уз подршку Европског покрета Србије. Секретар за штампу тог Покрета, Ивана Поњавић, уверавала је извештача “Известије“ да организатори нису желели да провоцирају, а камоли да вређају руског амбасадора.

Поњавићева је подвукла: „Господин Конузин се све време излагања није држао теме дана. Уместо најављене теме 'Изазови глобалне безбедности', он је предлагао да се расправља о ситуацији на косовској граници.“

Али, стање на граници самопроглашене Републике Косова заиста заслужује да буде разматрано. Косовски Срби блокирају путеве око царинских тачака “Јариње“ и “Брњак“, протестујући против тога што се тамо из Приштине шаљу Албанци –  цариници. Ситуација сада поново, као и летос, балансира на ивици отвореног оружаног сукоба.

То и јесте баш оно на шта је Александар Конузин покушао да скрене пажњу учесника форума. Председавајући га је, одговарајући му, оптужио за “лобирање за интересе Кремља на Балкану“. Конузин је био принуђен да прекине своје иступање, подвукавши у закључку: „Интереси Русије и Србије су идентични – и ми ћемо бранити своју земљу, без обзира на то што неки Срби желе да њихова домовина буде под иностраном контролом“.

Строго узев, заступање интереса сопствене земље баш и спада у делокруг амбасадорових радних  обавеза, па оптуживати Конузина за то што то чини, звучи прилично нелогично. Али – карактеристичан је онај тон који од пре неког времена у Београду сматрају да им је дозвољен у разговорима са руским дипломатима.

Влада Бориса Тадића не скрива своју прозападну оријентацију. Београд је Хашком трибуналу изручио Радована Караџића, Ратка Младића и многе друге Србе – учеснике у балканским ратовима 1990-их година. Последње две препреке Србији на путу у Европску Унију су признавање суверенитета Косова и њени посебни односи изграђени са Русијом. Судећи по карактеру инцидента на Београдском форуму о безбедности, и по томе што није дошло до реакције Министарства спољних послова Србије на оно што се догодило, савезнички односи Москве са Београдом би могли постати ствар прошлости.

Превод са руског: Василије Клефтакис

(Кирил Зубков, Известија)