Извештај "Међународне кризне групе": Све заинтересоване стране у дијалогу Србије и Косова да траже споразум о узајамном признању две државе; За спровођење споразума са Косовом Вучићу треба стратегија за изградњу јавне подршке

 Све заинтересоване стране у дијалогу Србије и Косова треба да траже споразум о узајамном признању две државе, а чланице Европске уније (ЕУ) треба да дају знак да ће подржати сваки договор који је у складу са поштовањем људских права и међународним правом, наводи се у извештају "Поновно покретање дијалога између Косова и Србије" Међународне кризне групе.

Вашингтонски споразум измедју председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Авдулаха Хотија, уз посредство бивше америчке администрације на челу са председником Доналдом Трампоом, описан је као „симболички“.

„Док се не реши спор Србије и Косова, обе државе неће моћи да приступе Европској унији, а Косово неће моћи да постане ни чланица Уједињених нација и НАТО савеза“, подсећа се у извештају ове међународне невладине иницијативе за решавање сукоба.

Постојећи спор представља ризик и за мањинске заједнице (Србе на Косову и Албанце у Србији), а препрека је и регионалној безбедности, па би успешан завршетак дијалога допринео стабилности Западног Балкана и Европе, пише у извештају.

„Београд и Приштина треба јавно да истакну потребу за компромисом. Косово би требало да тражи већу политичку, безбедносну и економску интеграцију са својим партнерима док се не постигне коначан договор“, сматрају аутори извештаја.

Уз подсећање како су текли преговори Србије и Косова под окриљем Европске уније, извештај Међународне кризне групе закључује да су се последње рунде дијалога у Бриселу водиле око питања несталих особа, повратника и економије, али да се питање Заједнице/Асоцијације српских општина на Косову „показало превише контроверзним да би се и нашло на дневном реду“.

Дијалог Србије и Косова траје, али без договора – констатује се.

„Није постигнут видљив напредак у решавању основних питања која ће морати да се реше како би две државе успоставиле нормалне односе. Ако се у наредним рундама, било да се ради о дијалогу у Бриселу или оживљеној америчкој иницијативи, жели постићи више, фокус се мора померити на најспорнија питања, уместо скромних прагматичних добитака и ослањања на конструктивну двосмисленост“, сматрају аутори извештаја.

Главно питање признање независности Косова

Стране су дошле до тачке у којој је главно питање признање независности Косова.

„У ранијим рундама, разговори о практичним питањима барем су служили за припрему терена за коначни договор. Али сада се чини да је та динамика обрнута данас, неслагање око статуса Косова успорава напредак у свакој другој теми. Ни Београд ни Приштина немају много апетита за дуг, отворен процес и не виде да се много може добити из даљих техничких разговора“, наводи се у документу.

Међународна кризна група подсећа и да је и улога Европске уније као посредника отежана због нејасноћа које има у сопственим редовима.

„ЕУ до сада није могла да усвоји заједнички став у којем се наводи да је признавање циљ дијалога, с обзиром на то да пет држава чланица не признаје независност Косова“, пише у извештају.

Али, напомиње се да иако формална промена заједничке позиције ЕУ сада може бити недостижна због политичке реалности у пет држава чланица, постоји низ потенцијално корисних корака које би Савет ЕУ могао предузети да Унија разјасни своје циљеве и мандат специјалног представника за дијалог.

Предвиђа се и да ће за преговоре Србије и Косова Европска унија и њене државе чланице затражити и ангажовање Сједињених Држава.

„Кредибилитет Брисела на Косову је нарушен због неспособности Уније да грађанима Косова уведе безвизни режим, иако је Европска комисија то препоручила и потврдила да је Приштина испунила све услове. Супротно томе, косовска политичка класа има тенденцију да верује Вашингтону с обзиром на кључну улогу САД у окончању рата и обезбедјивању независности“, стоји у документу.

У анализи ситуације на Косову у погледу дијалога са Србијом, пише да су косовски лидери мало урадили како би припремили јавност за компромисе који су неопходни како би се дошло до коначног решења.

„Широку подршку компромису могла би додатно да закомпликују политичка превирања на Косову, где су превремени избори рутина, а ниједна влада није одслужила пуни мандат од проглашења независности 2008. године“, наводи се.

Додаје се да ко год изадје као победник парламентарних избора заказаних за 14. фебруар, вероватно неће бити склон да дијалогу са Београдом да приоритет.

Вучић не би требало да потцени значај прилагођавања српске јавности детаљима наводног договора. Према Уставу Србије, признавање независности Косова захтева референдум

За разлику од преговарача на Косову, председник Србије Александар Вучић има снажну политичку моћ у својим рукама, истичу аутори извештаја, али додају да је „клизав“ пут ка успостављању решења иако му доминантан положај даје маневарски простор.

Сматрају да ће Вучић, ако се залаже за напредак дијалога, морати да уради две суштинске ствари. Прво, да се суочи са условима под којима би био спреман да пристане на признање Косова а друго да се ти услови представе јавности.

„(Вучић) не би требало да потцени значај прилагођавања српске јавности детаљима наводног договора. Према Уставу Србије, признавање независности Косова захтева референдум“, подсећа се у документу.

Неуспех преговора

Оцењује се и да је званични Београд до сада мало откривао шта би споразум могао да подразумева, а да се уместо тога позивао на неодређену реч -„компромиси“. С тим у вези, и поред све Вучићеве политичке снаге, таква врста врло неодредјене припреме „можда неће бити довољна да обезбеди успешан исход на референдуму“.

За спровођење споразума са Косовом Вучићу треба стратегија за изградњу јавне подршке, која ће готово сигурно морати да укључује виши ниво комуникације и можда трошење неког његовог значајног политичког капитала

Кризна група сматра да за спровођење споразума са Косовом Вучићу треба стратегија за изградњу јавне подршке, „која ће готово сигурно морати да укључује виши ниво комуникације и можда трошење неког његовог значајног политичког капитала“.

Кризна група је у извештају представила и три могуће опције које би се могле наћи на преговарачком столу – међусобно признање у замену за брзе евроинтеграције, формирање аутономних области у обе државе и размену територија.

У случају неуспеха преговора, разматра се и какве би негативне последице по Србију и Косово „статус qуо“ имао, и напомиње се да би и Вашингтнон и Брисел морали то да имају на уму и предузму кораке да ублаже ризик од неуспеха дијалога.

Учесници дијалога, као и посредници у Бриселу и Вашингтону који желе да реше проблем, још увек имају неке наде да ће се ствари поправити, оцењују у Медјународној кризној групи, уз напомену да то захтева нешто другачији приступ дијалогу.

„Прво, морају бити јасни да је циљ да се једном заувек реши питање признања“, сматрају аутори извештаја.

Други услов је да ниједну од три поменуте опције за решење дијалога, уз све њихове „замке“, не треба дисквалификовати из расправе, а трећи постојање политичког консензуса по питању дијалога на Косову.

Четврти услов је да обе стране треба да буду међусобно јасније – Приштина треба да саслуша српско руководство и под којим условима су спремни да прихвате формално признање. Насупрот томе, Београд треба да чује шта је Косово спремно да понуди у замену за признање, објашњава се.

„Ако странке нису спремне да изрекну формалне ставове о овим темама, ЕУ би требало да омогући неформалне канале комуникације, где обе стране могу да говоре искрено, без страха од цурења података и у присуству саговорника од поверења“, наводи Међународна кризна група.

(РСЕ-Н1)