Izrael razmešta bateriju presretača raketa kraj Tel Aviva

TEL AVIV –Izraelska armija je najavila da od danas razmešta bateriju presretača raketa „gvozdena kupola” u regionu Tel Aviva, u vreme pojačane napetosti u regionu i sve češćih spekulacija o mogućem udaru Izraela na iranska nuklearna postrojenja. Prva baterija sistema „gvozdena kupola”, vrednog više miliona dolara, postavljena je pre nepunih godinu dana kraj grada Berševe na jugu Izraela, nakon što je ta zemlja pogođena raketama tipa „grad”, koje su ispalili palestinski ekstremisti iz pojasa Gaze.

Baterija je ubrzo postavljena i kraj lučkog grada Aškelona, podseća AFP i navodi da je sistem još uvek u eksperimentalnoj fazi i nije u stanju da obezbedi potpunu zaštitu ali je uspešno oborio nekoliko raketa iz pojasa Gaze.

Sistem je dizajniran da presreće rakete i granate, ispaljene sa daljine od 70 kilometara, a deo je ambicioznijeg odbrambenog programa za zaštitu izraelskih gradova i sela.

Dva druga sistema čine čitav program, uključujući odbrambeni sistem „erou” za odbranu od dalekometnih balističkih raketa i sisteme „Davidov sling” i „medžik vend” za rakete srednjeg dometa.

Izraelski list „Harec” piše danas da su nedavne posete američkih zvaničnika Izraelu odraz rastuće brige Vašingtona da će Izrael odlučiti da napadne Iran.

Amerikanci se navodno posebno brinu zbog tvrdog stava koji je o tome zauzeo izraelski ministar odbrane Ehud Barak, a imaju utisak da premijer Benjamin Netanijahu nije došao do konačnog stava.

List podseća da je najnovija poseta nacionalnog savetnika SAD za bezbednosti Tomasa Donilona, a da kasnije dolazi DŽejms Klaper direktor Nacionalne obaveštajne službe.

Ranije su Izrael posetili direktor CIA i američki sekretar za odbranu, a Ehud Barak je bio u SAD i opet će posetiti Vašington, pre posete Netanijahua početkom marta. U Izraelu je bio i šef američkog generlaštaba Martin Dempsi koji je u nedelju izjavio da „ne bi bilo razumno u ovom trenutku odlučiti da se napadne Iran”, kako je preneo „DŽeruzalem post”.

Bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Uzi Dajan istakao je činjenicu da je Dempsi upotrebio reči „u ovom trenutku”, ukazajući na najnoviju ponudu Irana da obnovi razgovore sa pet stalnih članica SB UN plus Nemačkom.

Izraelski mediji danas prenose pisanje „Njujork tajmsa” koji se poziva na američke odbramene zvaničnike i vojne analitičare, bliske Pentagonu, da bi izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio izuzetno kompleksna operacija i da bi za to bilo potrebno najmanje 100 aviona.

List dodaje da bi u slučaju odluke o napadu, piloti morali da lete više od 1.600 kilometara kroz neprijateljski vazdušni prostor da obnavljajuu gorivo na tom putu, bore s sa iranskom vazdušnom odbranom i napadnu mesta pod zemljom simultano.

Poznavaoci prilika upozoravaju da bi to bilo potpuno različito od izraelskog „hirurškog udara” na irački nuklearni reaktor u izgradnji kraj Bagdada 1981. i nuklearni reaktor u Siriji 2007.

Majkl V. Hajden, koji je bio direktor CIA od 2006. do 2009 godine, ocenio je u januaru da Izrael nema kapacitet za vazdušne udare koji mogu ozbiljno da vrate unazad iranski nuklearni program delom zbog daljine i nivoa zadatka.

Izrael je inače jedna nuklearna sila na Bliskom istoku, kako se veruje, iako to njeni lideri nikada nisu priznali ni porekli.

(Tanjug)