Izlivanje nafte u Meksičkom zalivu najveća ekološka katastrofa u istoriji SAD

Ispuštanje nafte sa potonule američke platforme u Meksičkom zalivu pet puta veće nego što se verovalo. U saniranje štete uključila se i američka armija.

Vlada SAD proglasila je izlivanje nafte u Meksičkom zalivu za događaj od nacionalnog značaja. To znači da vlasti sada mogu da koriste resurse iz čitave zemlje kako bi se izborile sa potencijalno najvećom ekološkom katastrofom te vrste u SAD u istoriji.

Pošto su otkrili drugu, a zatim i treću mrlju, pripadnici Obalske straže sada veruju da se, zbog prošlonedeljne eksplozije na naftnoj platformi Britiš Petroleuma, u Meksički zaliv dnevno izliva 5,000 barela nafte – pet puta više nego što su mislili pre samo 24 sata. Britiš Petroleum to osporava.

„Prema našim procenama, radilo se o hiljadu barela dnevno“, naveo je Dag Satls, izvršni direktor Britiš Petroleuma za eksploataciju i proizvodnju nafte.

Kompanija Britiš petroleum, vlasnik naftne platforme koja je prošle nedelje potonula u Meksičkom zalivu i prouzrokovala izlivanje, zatražila je od Ministarstva odbrane SAD da joj pošalje specijalnu opremu za podvodno snimanje i uključi specijalne podvodne robote u operaciju otklanjanja pukotine na naftovodu koji vodi do obale SAD, a nalazi se oko 1500 metara ispod površine mora.

U saveznoj državi Lujzijani, čija je obala u najvećoj opasnosti od izlivanja nafte, proglašeno je vanredno stanje.

Predsednik SAD Barak Obama poslao je visoke zvaničnike na teren. Oni imaju zadatak da osiguraju da se sprečavanje širenja naftne mrlje obavi što efikasnije.

Naftna mrlja sve veća

Ogromna naftna mrlja koja se širi Meksičkim zalivom je sve veća i sve ozbiljnija, navodi se u izveštajima iz SAD. Američka obalska straža procenjuje da iz podvodne cevi, koja je napukla prošle sedmice posle eksplozije na naftnoj platformi, curi pet puta više nafte nego što se prvobitno pretpostavljalo.

Ekološki vrlo osetljive obale američkih država u Meksičkom zalivu spremaju se za, kako neki procenjuju, jednu od najvećih ekoloških katastrofa u američkoj istoriji. Helikopteri američke obalske straže koji nadleću Meksički zaliv mogu samo da konstatuju da situacija iz časa u postaje sve teža.

Ogromna naftna mrlja koja je stigla na samo 30 kilometara od ekološki vrlo osetljivog močvarnog ušća reke Misisipi u državi Luizijani sada je vidljiva i iz svemira, i ima površinu od oko 75 hiljada kvadratnih kilometara.

Nema egzaktne nauke kada je posredi izlivanje nafte

Nafta je u more počela da curi prošle sedmice, kada je naftna platforma u Meksičkom zalivu, Dipvoter korajzon, eksplodirala i potonula. Prilikom eksplozije oštećena je podvodna cev iz koje, prema poslednjim procenama, svakog dana u more iscuri oko 5 hiljada barela nafte. To je pet puta više nego što se ranije verovalo, kaže kontraadmiral Meri Lendri iz američke Obalske straže:

"To nije egzaktna nauka, kada se procenjuje količina nafte koja curi u more. Ipak, državna Uprava za okeane i atmosferu sada kaže da bi bilo bolje ako bismo govorili da iz bušotine u more curi najmanje 5 hiljada barela nafte dnevno i da će nastaviti da curi sve dok pukotina na cevi ne bude popravljena."

Više meseci za popravku cevi

Oštećena cev se nalazi na dubini od 1500 metara.

Vlasnik uništene naftne platforme, kompanija BP, bez uspeha je pokušala da popravi kvar uz pomoć podvodnih robota. BP procenjuje da će sada za popravku oštećene cevi biti potrebno i do nekoliko meseci, što za državu Luizijanu nije nikakva uteha.

Poslednje procene govore da bi naftna mrlja, duga 160 kilometara, do ušća reke Misisipi mogla da stigne već u petak uveče i da dospe do močvara i ribnjaka Luizijane. Za sada nema brzog rešenja krize, a morske kornjače, delfini i još 400 drugih vrsta u Meksičkom zalivu – već su ugroženi.

„Veoma je važno da očuvamo svoje ribnjake, ušća i životinjski svet u njima“, istakao je guverner Luizijane, Bobi DŽindal.

U trci sa vremenom i plimom, Obalska straža je isprobala eksperimentalno rešenje – paljenje nafte. Sada se planira paljenje po velikoj površini, pre nego što bude prekasno.
„To nije savršeno rešenje, njime se povećava zagađenost vazduha i može da izazove probleme u disanju morskih vrsta", ocenjuje direktora kampanje za zaštitu okeana, DŽeki Savic.
Portparol organizacije za zaštitu mora "Oceana", DŽeklin Savic, kaže da izgaranje naftne mrlje može samo da delimično ublaži neizbežnu štetu:

"Naftna mrlja ni za koga nije dobra. Nafta curi u okean i ne znamo kada će prestati. Opcije koje su predložene, poput paljenja nafte, mogu ali i ne moraju da daju rezultate. Radi se o eksperimentalnom metodu, koje je možda manje od dva zla - pošto će uništiti barem deo iscurele nafte. Ali u okeanu i dalje ostaju značajne količine nafte koju će more naneti na obalu."

Inače, prema federalnom zakonu, Britiš Petroleum je kao vlasnik platforme obavezan da snosi troškove čišćenja u Meksičkom zalivu.

Teška ekološka katastrofa neizbežna

Čini se da je teška ekološka katastrofa na obalama Luizijane sada neizbežna, a u opasnosti su i druge američke države u Meksičkom zalivu.

Stručnjak Majk Miler, šef kanadske kompanije Sejfti bos, koja se bavi gašenjem zapaljenih naftnih platformi, za BBC je rekao bi ova naftna mrlja mogla da nanese još veću ekološku štetu nego mrlja koju je 1989. godine na obalama Aljaske izazvao nasukani tanker Ekson Valdez:

"Očekujem da će ovo da postane daleko najveća naftna mrlja na svetu. Ekson Valdez je samo bleda slika u odnosu na ono šta nas sada čeka."

(BBC,VOA)