Иво Јосиповић: У интересу је Хрватске да Србија брзо уђе у ЕУ

Убрзана интеграција Србије, као и осталих суседних земаља, у интересу је Хрватске јер то Бриселу шаље поруку о солидарности региона, оцењује у интервјуу за “Блиц” Иво Јосиповић, председник Хрватске. Он очекује да његова земља већ идуће године затвори сва поглавља у приступним преговорима са ЕУ, што би јој отворило пут да до 2013. постане пуноправна чланица Уније.

Већ сте видели да је премијерка Косор уступила Србији диск с преводом заједничких европских правних тековина. Вредност тога диска је око шест милона евра. Али то је само техничка помоћ. Оно што је кључно јесте политичка подршка, порука земљама ЕУ да су у овој регији земље солидарне у амбицијама уласка у ЕУ и да је успех једне од њих успех за све. У Хрватској преовладава мишљење да је убрзавање интегрисања Србије, као и осталих суседа, ствар и хрватског националног интереса. Сваким новим кораком било које земље у окружењу према ЕУ свакој другој се повећава и простор стабилности, сигурности и слободни економски простор у којем се пословни односи одвијају под истим условима.

Напредовање Хрватске и Србије према чланству у ЕУ сматрам посебно благотворним када се ради о БиХ. Имајући на уму колико важну улогу у стабилности и интегрисаности БиХ играју босански Срби и колико су они важни и у смислу националног интереса Србије, тешко је замислити земљу која би више од Србије могла бити заинтересована за што скорију европеизацију и чланство БиХ у ЕУ. Стога, када се ради о европској будућности и Хрватске и Србије, увек имам на уму наше заједничко тространо европско партнерство са БиХ.

Хоће ли подношење хрватског одговора Међународном суду правде на противтужбу Србије утицати на шансе да две земље обострано повуку тужбе?

- Мислим да је о томе рано говорити. О томе ће одлучити две владе. Но, могу поновити оно што сам већ рекао: ако бисмо данас-сутра у различитим политичким околностима од оних који су владали када су тужбе подигнуте кроз отворен дијалог уклонили разлоге који су довели то подизања тих тужби, онда бисмо то могли решити и договором. При том, баш као и председник Тадић, увек истичем да злочинци морају бити изведени пред лице правде и кажњени.

Од доласка на функцију председника Хрватске доста сте учинили за помирење са Србијом. Шта је још остало да се уради на том путу?

- Помирење нема алтернативе. Нити се може живети у прошлости, нити се од ње може успешно живети. Верујем да смо између Србије и Хрватске завршили с фазом односа која је захтевала велике симболичке гестове. Данас остају реални изазови: утврђивање судбине несталих, коначни повратак и збрињавање избеглица, те утврђивање границе. Када се ради о изазовима будућности, то је изазов интензивирања економске сарадње.

(Блиц)