уторак, 30. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ивица Дачић: Ниједан пројекат не може и неће бити остварен без стабилности региона
Хроника

Ивица Дачић: Ниједан пројекат не може и неће бити остварен без стабилности региона

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 24. фебруар 2014.

 ЛОНДОН - Председник владе Србије Ивица Дачић представио је данас у Лондону на скупу који је организовала Европска банака за обнову и развој (ЕБРД) резултате Србије у стварању повољног окружења за пословање и улагање, истичући да ниједан пројекат не може и неће бити остварен без стабилности региона. Инвестициона конференција ЕБРД о улагањима у земље Западног Балкана завршена је потписивањем споразума о 14,5 милиона долара подршке малим и средњим предузећима у том региону.

"Нећемо причати бајке, нису инвеститори хуманитарни радници - они хоће профит. Нико неће улагати у нестабилност", нагласио је Дачић.

Указујући на значај добросуседске сарадње, Дачић је нагласио да земље региона треба боље да се организују између зебе и то "без превише прича о братству, већ о заједничком интересу".

На конференцији за новинаре, после пленарног заседања, Дачић је на питање о јефтиној радној снази као компаративној предности истакао да Србија подстиче развој и очекује улагања која ће генерисати нова и нагласио да је предност региона и Србије, такође, веома образована радна снага.

"Наша је жеља да иницирамо улагања која ће носити развој, посебно у ИТ индустрији, да развијамо научне инкубаторе, центре, да бисмо генерисали инвестиције које ће остати код нас", нагласио је.

На питање о функционисању тржишне привреде у условима вештачког одржавања ниских цена енергената у Србији, Дачић се сложио да је то проблем, али и отворено питање реформе јавног сектора и јавних предузећа.

"То јесте проблем. Ако питате грађане, сви ће рећи да је скупо. Ако питате стручњаке, рећи ће да су цене пуно испод одрживог и реалног нивоа... Кад је реч о природном гасу, купујемо га скупље него што продајемо грађанима и ту нема економске логике. Питање је како постепено доћи до тарифног система који ће омогућити том јавном предузећу да ради како треба", казао је.

Како је констатовао српски премијер, "то није питање економских вештина, већ платежне способности", а "тешко је говорити о економским ценама" са тренутним просечним платама и пензијама.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) окупила је данас у Лондону седморицу премијера из региона, представнике ЕУ, међународних финансијских институција и потенцијалне инвеститоре, на скупу посвећеном јачем економском повезивању и представљању могућности за улагања на Западном Балкану.

Са мини економског самита, учесници су поручили да су стабилност и међусобна сарадња кључни услови за економски напредак и представљање западног Балкана као "инвестиционе дестинације".

Европски комесар за проширење Штефан Филе указао је да је изградња међусобног разумевања подстицај за привредни развој и истакао да се регион суочава са изазовима с којима се суочила и ЕУ у време кризе.

Он је данас у Лондону први пут представио нов модел инвестирања који је усвојила Европска комисија - план за нови приступ инвестирању у земље Западног Балкана како би се регион извукао из текуће економске кризе.

"Док Европа показује прве знаке привредног опоравка, ово је кључни тренутак да земље Западног Балкана нађу начин да привуку инвестиције", рекао је, додајући да "треба постићи заједничко разумевање између политичких лидера региона и потенцијалних инвеститора о приоритетима привредних реформи".

По Филеовим речима, ниједна држава на Западном Балкану још нема функционалну тржишну привреду. Висока незапосленост посебно погађа омладину, расте дефицит и јавни дуг...

"Конкурентност се често сузбија политизацијом одлука које би требало препустити тржисту", истакао је, констатујући да је због тога неопходно усвојити уверљив план реформи уз обилне фондове из јавног и приватног сектора.

Нови приступ инвестирању подразумева да земље Западног Балкана, уз помоћ експерата из Европске комисије, ММФ и ЕБРД, усвоје националне планове економских реформи како би створиле повољну климу и привукле инвеститоре. Ти планови би, по Филеу, требало да као приоритет имају реформе јавног финансирања и тржишта рада, као и смањење административног оптерећења привреде, а посебну пажњу би требало обратити на јачање владавине права и образовне програме за младе.

ЕУ реако је он, већ води дијалог о годишњим макроекономским и фискалним програмима са свима осим Приштине, а сада се спрема да га унапреди уз "фокус на кључне структурне реформе".

Од држава у региону ће се тражити да свака за себе направи акциони план јавног управљања финансијама, што би им омогућило да конкуришу за секторску буџетску подршку из предприступних (ИПА-2) фондова ЕУ, додао је он.

Филе је позвао инвеститоре који учествују на скупу у Лондону да искористе данашњу прилику и наведу области у којима би земље региона могле да створе услове за инвестиције.

Британски министар без портфеља Кенет Кларк упозорио је на премијерској сесији да "недавни догађаји у Босни" показују да стабилност региона још није у потпуности остварена, али и изразио наду да ће регион наставити путем европске интеграције и стабилизације јер, како је навео, има "огроман потенцијал за раст".

Ситуација у БиХ и серија протеста у Федерацији занимали су и извештаче у Лондону, па су председавајућег Савета министара БиХ Вјекослава Беванду питали да ли су инвеститори уплашени недавним догађајима и шта влада у Сарајеву чини да их охрабри да дођу и - остану.

"Нормално је да сваки безбедносни ризик, који ствара нестабилност, представља и пословни ризик за инвеститоре... Новац је као зец који бежи из несигурне зоне, али верујем да је то локална ватра коју ћемо лако угасити", казао је Беванда.

По његовим речима, "морамо брзо да радимо да побољшамо квалитет живота", а "ширење позитивне приче на састанцима попут овог ће помоћи".

Црногорски премијер Мило Ђукановић указао је да је управо лоша економска ситуација кључни разлог нестабилности. "Површно је свако гледиште које то не узима у обзир", упозорио је.

Ђукановић је нагласио значај развоја у области грађевинаства, саобраћаја, енергетике и приметио да ниједна земља у региону то не може сама. Зато је, закључује Ђукановић, кључно да се реши питање скупих инфраструктурних пројеката, ако данашњи евроатлантски свет хоће да помогне стабилност.

На премијерској сесији су, осим Дачића, Беванде и Ђукановића, учествовали премијери Албаније Еди Рама, Хрватске Зоран Милановић, Македоније Никола Груевски и косовски премијер Хашим Тачи.

Како истичу представници ЕБРД, данашњи скуп премијера је и симболично важан састанак, који показује да је Западни Балкан регион који почиње да ради заједно, да је стабилнији, модернији и на европском путу.

Први самит земаља западног Балкана у канцеларијама ЕБРД-а прилика је за пословне лидере и међународне компаније да сазнају више о земљама региона.

"Идеја скупа је да пошаље снажну политичку поруку о зрелости региона и да Западни Балкан представи као инвестициону дестинацију", поручио је председник ЕБРД-а Сума Чакрабарти, отварајући скуп.

По његовим речима, кључне области за повезивања земаља региона су саобраћај и енергетика, а међународне финансијске институције наставиће да институционално и финансијски доприносе циљу - промоцији региона као дестинације за улагање.

ЕБРД је, како је навео, само у прошлој години у пројекте у региону уложио око 2,1 милијарду долара.

"Уверен сам да ћемо заједно представити реалну и веома привлачну слику западног Балкана. ЕБРД је, као и увек, спремна да помогне западном Балкану да оствари свој пун економски потенцијал", додао је Чакрабарти.

После излагања премијера, планирана су четири панела на којима ће се разговарати о регионалним пројектима у области енергетике, саобраћаја, као и могућностима побољшања инвестиционе климе.

У оквиру Заједничког акционог плана (ИФИ), ЕБРД се обавезала да ће у периоду 2013-2014. инвестирати више од 30 милијарди евра у земље централне и југоисточне Европе.

ЕБРД: Помоћ од 14,5 милиона за помоћ малим предузећима

Инвестициона конференција ЕБРД о улагањима у земље Западног Балкана завршена је данас потписивањем споразума о 14,5 милиона долара подршке малим и средњим предузећима у том региону.

ЕБРД и Европски инвестициони фонд су током конференције потписали тај споразум, у оквиру Фонда за ширење предузетништва на западном Балкану.

Како је објављено на сајту ЕБРД, ради се наналажењу начина за побољшање координације у одређивању приоритета регионалних пројеката и повезивању региона кроз прекограничне инвестиције.

Председник ЕБРД Сума Чакрабарти рекао је да та банка сарађује и са јавним, и са приватним сектором, укључујући и мала и средња предузећа, "која су стварна кичма економије западнобалканског региона и која обезбеђују највећи број радних места у региону".

Та банка је усвојила Иницијативу за мала предузећа, да би повезала новац и стручност, потребне да се покрене посао.

Њен циљ је да се постигне оптимална "мешавина финансирања и политичког на државном нивоу, да се побољша координација међународних финансијских институција у тој области, као и ангажовање донатора", наводи ЕБРД на свом сајту.

Председник ЕБРД је нагласио да су транспортни коридори и енергетске везе кључни за развој Западног Балкана.

(Танјуг-РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер