субота, 02. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ивица Дачић: Косово у претходних годину дана напустило 13 одсто Срба због притисака приштинских власти
Хроника

Ивица Дачић: Косово у претходних годину дана напустило 13 одсто Срба због притисака приштинских власти

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 28. новембар 2023.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је у претходних годину дана 13 одсто Срба напустило Косово због притисака приштинског режима на српско становништво.

Он је, на Београдском економском форуму, рекао да је од почетка 2021. године до данас забележено 446 етнички мотивисаних напада на Србе на Косову.

„Никакви покушаји тенденциозног пласирања дезинформација и сваљивања кривице на Београд не могу да прикрију једну просту чињеницу да је Аљбин Курти, од када је на челу привремених институција самоуправе у Приштини, најодговорнији за ескалацију ситуације на Косову и Метохији“, рекао је Дачић, који је и први потпредседник Владе.

Навео је да још није омогућен повратак за преко 200.000 интерно расељених лица са Косова.

„Зато апелујемо на међународне чиниоце да се осигура безбедност српског становништва на Косову и Метохији, као услов свих услова да би могли да наставимо процес дијалога. Београд ће бити посвећен дијалогу, али сматрамо да је, у овом тренутку, неопходно без даљег одлагања спровести све обавезе из до сада постигнутих споразума, пре свега формирати Заједницу српских општина, обавезу коју је Приштина преузела пре више од 10 година Бриселским споразумом“, рекао је Дачић.

Додао је да Србија посвећује велику пажњу унапређењу регионалне сарадње и неговању што бољих добросуседских односа „јер су нераздвојни део европских интеграција и један од кључних приоритета спољне политике Србије“.

Дачић је рекао да је за Србију од кључног интереса очување стабилности у региону и оријентација ка што интензивнијој сарадњи у свим областима, „уз свест да су наслеђени проблеми, посебно са неким од суседа, веома озбиљни и тешки“.

„Међутим, нашим одмереним и конструктивним постављањем, допринели смо и настављамо да доприносимо релаксацији односа у региону. Чланство у ЕУ је стратешко опредељење и приоритет спољне политике Србије. Делимо и залажемо се за европске вредности и желимо да допринесемо миру, стабилности и просперитету Европе“, рекао је Дачић.

ЕУ је, према његовим речима, присутна у региону, али је „крајње време за ревитализацију политике проширења и валоризацију реформских напора, како би се из фазе политичких порука и сигнала прешло у фазу конкретних помака“.

Реалност, како је рекао, увек и изнова подсећа да је једини пут ка миру, поштовање универзалних начела, оличених у основним принципима међународног права и Повељи Уједињених нација.

„У тренутним геополитичким околностима, верујем да ћемо се поново сви сагласити да нам је неопходно веће поверење, солидарност и заједништво, насупрот поделама и сукобима. За поверење је кључно, не само да постоје правила и принципи, већ да они буду једнаки за све и да се примењују на исти начин. Као држава која доследно поштује међународно право и која још трпи последице његовог кршења, сматрамо да постојање дуплих стандарда нема оправдање“, рекао је Дачић.

Додао је да управо зато Србија пружа принципијелну и искрену подршку Украјини, њеној целовитости, територијалном интегритету и суверенитету.

Бранећи принцип неповредивости међународних граница једне суверене земље Србија је, како је рекао, одлучна у неприхватању политике двоструких стандарда коју неки примењују на њу. „Око овог става су и председници Србије и Украјине постигли потпуну сагласност, приликом разговора у Атини, августа ове године“, рекао је Дачић.

Београдски економски форум је годишњи скуп који окупља велики број представника политике, економије, науке, културе и других области.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер