Ivica Dačić: Između Srbije i Kosova utvrditi nove linije razgraničenja

Izbori bi trebalo da budu redovni, a to znači da budu u aprilu ili maju sledeće godine, ukoliko ne bude nekih potresa na političkoj sceni, u smislu da eventualno dođe do nestajanja parlamentarne većine, kaže Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, u razgovoru za „Politiku”. Koliko je realno da do takvih turbulencija dođe, s obzirom na najavu Liberalno-demokratske partije da više neće glasati ni za jedan zakon i „zatezanje” Saveza vojvođanskih Mađara na pojedinim pitanjima, on ne može da kaže jer, kako objašnjava, razgovore s partnerima obavljaju predstavnici najveće stranke u koaliciji.

„Tako ja ne znam šta je suština zahteva i da li je moguće postići određenu vrstu dogovora, ali mislim da sa SVM-om treba ozbiljno razgovarati o celom kompleksu pitanja, pa između ostalog i o pitanju postoji li uopšte parlamentarna većina ili ne. LDP nije deo vladajuće koalicije, ali jeste deo neke proevropske grupacije koja je pomagala u usvajanju zakona. Ovde, znači, ne postoji neka kriza na nivou cele koalicije, već postoje, da se tako izrazim, bilateralni problemi s pojedinim strankama po raznim pitanjima. I sada je veoma bitno da se utvrdi da li oko ključnih pitanja postoji parlamentarna većina”, ističe Dačić.

Kom „carstvu” ćete se prikloniti posle izbora, DS-u ili SNS-u?

Nemam nameru da se priklanjam bilo čijem carstvu. Moj cilj na izborima jeste da prikupim oko sebe ne samo pripadnike SPS-a, nego i druge stranke – PUPS, Jedinstvenu Srbiju, građane koji bi glasali za mene, a ne za stranku, jer su moj rejting i rejting stranke veoma različiti. Takođe, mi smo otvoreni za razgovore sa sindikatima i ja sam ih više puta pozivao, kao i s drugim partijama socijalističke i socijaldemokratske orijentacije. Mi smo na prošlim izborima dobili 7,6 odsto kao koalicija, a nismo imali ni jedan odsto prostora u medijima...

Sada očekujete više?

Kako da ne. Za mene bi bio lični poraz da mi osvojimo manje nego prošli put na izborima. I siguran sam, osim u slučaju da Tadić i Nikolić direktno ne naprave koaliciju...

I dalje mislite da je to moguće?

Pa ja mislim da je to veoma moguće. Mislim da je to jedna potpuno realna opcija i siguran sam, s druge strane, da će i Tadić i Nikolić to demantovati, što je i normalno, zato što nikome ne odgovara da unapred govore da će da prave koaliciju. Pa i ja sam demantovao pre izbora da ćemo s Tadićem praviti koaliciju.

Jeste li svesno obmanuli birače?

Nisam ja uopšte obmanuo birače, ja samo nikada nisam želeo pre izbora da govorim s kim ćemo mi. Pazite, oni od nas traže da mi sada kažemo s kim ćemo ići.

Tomislavu Nikoliću, koji vas je doskora „napadao”, sada već niste nezamislivi za saradnju i traži da potpišete sporazum pre početka kampanje.

Naročito mu nećemo biti nezamislivi posle izbora. Pa ja sam to sve u životu prošao. Ja sam omogućio DSS-u da napravi vladu kada smo je podržavali, pa smo posle sledećih izbora imali sastanak u Vučićevom stanu da se izabere Toma Nikolić za predsednika parlamenta, uz obećanje da nikada neće promeniti tu odluku. Toma je bio nekoliko dana predsednik parlamenta da bi onda DSS promenio odluku i s Tadićem napravio vlast. A da me, pri tom, nisu ni obavestili o tome, uzgred mi samo govoreći da bi oni bi hteli sa mnom, ali neće Tadić. E, ja sam tada rešio da nikada više neću zavisiti od drugih. Prema tome, s kim ćemo mi praviti koaliciju to je naša stvar. Mi nismo za jednokratnu upotrebu i ne želimo da se tako iko odnosi prema nama. I to je moja poruka i DS-u i SNS-u i bilo kome drugome.

Znači, ipak, nije nemoguće da pravite koaliciju i s naprednjacima?

Za nas je najbolje rešenje da i posle sledećih izbora nastavimo koaliciju s DS-om, zato što su to dve bliske stranke u smislu ideologije i članstva u Socijalističkoj internacionali i, pre svega, zbog toga što smo imali međusobno korektan odnos. S druge strane, mi možemo da se volimo koliko god hoćemo – ako nemamo dovoljno poslanika za formiranje vlasti to mogu ostati samo lepe želje.

Kako ćete sačuvati PUPS od naprednjaka?

Uveren sam da je naš eksperiment koji smo započeli s PUPS-om i JS-om dao svoje rezultate. Mislim da bi bilo najbolje za nas da naša koalicija nastupi na izborima u ovom sastavu i da kao takva razgovara možda s još nekim partnerima, u smislu da još više ojačamo taj socijalni blok koji bi izašao na izbore.

Mnogi upravo s nadolazećim izborima povezuju vašu oštriju retoriku ili, kako je rekao Aleksandar Jugović (SPO), „agresivno-patriotsku” politiku poslednjih meseci.

Ako bih upoređivao moju retoriku i njihovu retoriku s početka 90-ih godina ne znam čija bi bila agresivnija... Ali, kakve veze imaju izbori, izbori će biti sledeće godine, ljudi će zaboraviti šta je ko rekao za dva dana, a kamoli za šest meseci. Ovde je reč o pitanjima koja su tada bila aktuelna. Uostalom, ja sam to u petak rekao i Štefanu Fileu i svima koji su bili na sastanku Saveta za evropske integracije – mi imamo potpuno legitimno pravo da branimo naše državne i nacionalne interese. Pazite, Mađari su pokrenuli celu EU zbog zakona o restituciji. Litvanci prave problem za ratifikaciju SSP-a zato što njihove dve firme imaju problema u poslovanju u Srbiji... Sad, jedino mi kad kažemo nešto i to što je vazano za deo naše teritorije, ispada da smo mi, eto, protiv evropskih integracija. Pa to je smešno. Ja sam apsolutno za evropske integracije, ali, znate šta, evrointegracije nisu telefon na kojem postoji samo slušalica bez mikrofona.

Dobijanje kandidature zavisi od nastavka dijaloga, a nastavak dijaloga zvanični Beograd je uslovio rešenjem situacije u vezi s prelazima Jarinje i Brnjak. Može li se problem prelaza na severu Kosova rešiti na opšte zadovoljstvo?

Može, ukoliko postoji spremnost za to, spremnost pre svega albanske strane. Mislim da tu treba tražiti neka kompromisna rešenja koja bi dovela do toga da se taj proces odblokira. Ali, ono što je bitno, Srbija će primeniti ono što je do sada dogovoreno, naročito kada je reč o slobodi kretanja ljudi.

A šta ako Priština ne bude bila spremna na dogovor o prelazima?

Oni ne žele da o tome razgovaraju i pregovaraju i sada je EU tu kao posrednik u smislu zadovoljavanja interesa i jedne i druge strane. Brnjak i Jarinje su oduvek bili tretirani drugačije nego svi drugi administrativni prelazi.

Šta će se dešavati narednih dana u vezi s barikadama na severu? Komandant Kfora je poručio Srbima da treba da uklone barikade.

Kfor je vojska koja razmišlja o načinu dopremanja svega što je potrebno za jedinice. Nijedna vojska, nijedna misija, ne želi da bude u neprijateljskom okruženju. S tog aspekta je neophodno da dođe do nekog dogovora kako bi sve to funkcionisalo na način da ne dolazi do težih incidenata. A to znači kako da Kfor snabdeva svoje jedinice, a, s druge strane, kako da ne dođe do nasilnog uklanjanja barikada. To može biti osnov za nove incidente i to treba izbeći po svaku cenu.

A koliko je realno da zaista dođe do nasilnog uklanjanja barikada?

To je bila ideja još od prvog dana. To je i bila taktika da Tači započne akciju pa da se vrati, a stavi Kfor između Srba i njih, s namerom da se Srbi sukobe s Kforom i Euleksom. Ali, Srbi ne treba da se sukobljavaju sa onima koje ne mogu da pobede.

Znači, treba da se sklone s barikada ukoliko krenu na njih?

Treba jednostavno da se vodi računa da se ne dolazi u sukob s jedinicama Kfora i Euleksa. Ali, kažem još jednom, Srbija ima puno pravo da kaže šta su naši legitimni interesi i ciljevi, ali Srbija treba da prestane da robuje pristupu koji ne shvata da se situacija na međunarodnom planu izmenila. Da bi se mirno razrešio spor između Srbije i Kosova (ili Albanije, svejedno) treba da dođe do razgraničenja, da se utvrde nove linije razgraničenja.

Šta to tačno znači? Povlačenje granice možda na Ibru?

Gde god. Ali novo razgraničenje je nužno jer bi to jednostavno na neki način uvažilo i srpske nacionalne interese na Kosovu. Danas imamo situaciju da možemo da izgubimo sve.

Jeste li o toj ideji ozbiljnije razgovarali s Tadićem i s drugima u vladajućoj koaliciji?

Ne. Oni su svi bili protiv toga što sam ja o tome govorio u javnosti.

A jesu li protiv same ideje?

Pa ne znam. Ja sam takođe definisao ideju da mislim da je neophodan novi Dejton za Kosovo, jer mi ćemo biti robovi ove situacije koja godinama može da bude samo rak-rana naših međusobnih odnosa i uopšte situacije na Balkanu. Ja znam da mnogi sada u međunarodnoj zajednici smatraju da je ovo što govorim ekstremistički, ali oni ne shvataju da je to za značajan deo našeg naroda apsolutno neprihvatljivo zato što mi smatramo da je celo Kosovo i dalje Srbija. I u jednom takvom odnosu snaga mislim da treba ukloniti razlog zbog kojeg se Srbi i Albanci svađaju, izvući im tepih ispod nogu. Svađaju se samo zbog teritorije. Kakva je sad korist da imate državu u kojoj carinike morate helikopterima da prebacujete na Brnjak i Jarinje. I, s druge strane, kakva bi to bila država u kojoj bi Podujevo ili Đakovica bili smatrani sastavnim delom Srbije, a u koje bismo morali da idemo tenkovima.

Zašto niko iz vlasti ne govori šta realno može da se dobije na Kosovu? Vi mislite da je ideja o razgraničenju realna?

Ja mislim da je realna ako stanemo iza toga. Inače će realno biti da ne dobijemo ništa. Ne znam da li ljudi shvataju – ako ne stanemo iza ovoga o čemu ja govorim, da je jedino što sledeće možemo da dobijemo, najviše – da četiri opštine na severu imaju neku vrstu autonomije u okviru Kosova.

A kako biste tu vašu ideju predstavili Srbima južno od Ibra? Kako biste ih u tom slučaju zadržali na tim prostorima?

Ja nikad nisam definisao Ibar kao liniju razgraničenja. Mislim da tu treba imati u vidu, naravno, specifičan položaj severa, položaj enklava i verskih i istorijskih spomenika koje imamo na KiM. Tu treba tražiti određena rešenja, naravno, ali je situacija veoma različita. I nesumnjivo da Srbi moraju da budu svesni da, iako su preko Ibra, rešenje je da ostanu tu, da Srbija treba da im pomogne da ostanu tu. Kako opstaju Albanci u Preševu i Bujanovcu?

Da li taj plan razgraničenja podrazumeva i formalno priznanje tog južnog dela Kosova kao kosovske države?

Pošto niko ne prihvata moju ideju, ja je nisam dalje razrađivao. Ali, smatram da bi to bila tačka u našim sukobima koja bi omogućila neki novi početak. I zašto to ne bi i bilo urađeno ukoliko bismo mi zadovoljili naše državne i nacionalne interese. Ja znam da je za to neophodan novi koncept, novi ustav i sve ostalo. Nikad nisam govorio o tome da treba nasilno da ostvarimo svoje ideje, ja samo dajem ideju na razmatranje. Ako ljudi kažu da je loša, neka kažu koja je bolja.

Hoćemo li zbog Kosova izgubiti EU?

Ne verujem. S druge strane, znate li da smo do pre tri meseca govorili da ćemo zbog Ratka Mladića da izgubimo Evropu, pa smo ga uhapsili i sad niko više ne spominje Mladića. Znači, ako im date Kosovo, sledeće može da bude nešto drugo. Zašto bismo mi gubili evropsku liniju ako bismo se zalagali za naše legitimne ineterese na Kosovu. Uostalom, ni EU kao takva nije priznala nezavisnost Kosova.

Da li, kao pravoslavni hrišćanin, imate moralnu dilemu zbog toga što ste primili orden Belog anđela zajedno s vladikom Pahomijem?

Ako tu moralnu dilemu nema patrijarh, zašto bih je ja imao (pošto smo zajedno primili orden). Spisak dobitnika je bio duži, a ja nisam odlučivao kome će ga dati.

(Politika)