Ivica Dačić: Izbori posle kandidature

IZBORI bi mogli da budu raspisani i sutra, ali mora da se zna red u izbornim ciklusima, ističe u intervjuu za ”Novosti” zamenik premijera Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Posle razgovora u Evropskoj komisiji u Briselu, Dačić naglašava da pred Srbijom sada stoji istorijska šansa da dobije status kandidata za članstvo u EU još tokom ove godine, i da tu priliku ne bi smela da propusti.

Teče li proces evropskih integracija po planu?

- Teško je reći da li se tačno u dan poštuje plan, ali je najvažnije da Srbija može da u toku ove godine, ne samo dobije pozitivno mišljenje Evropske komisije, nego i status kandidata, i da utvrdi i datum za otpočinjanje pregovora. Da bi to učinili, sve državne institucije trebalo bi da ulože maksimum napora da se ispuni sve ono što je planirano da bude urađeno.

DA li je to što se Petar Škundrić morao odreći ministarskog mesta poremetilo odnose u SPS?

- Ne. Svima je jasno da je to bila nametnuta odluka, zato što je Vlada trebalo da bude rekonstruisana, a to je značilo jednog člana Vlade manje iz SPS. Pošto se energetika pripajala infrastrukturi, bilo je logično da Milutin Mrkonjić ostane ministar. Petar Škundrić će sada biti savetnik premijera Cvetkovića za pitanja energetike, tako da nema nikakvih dilema i problema u našim odnosima.

Šef evropske misije Vensen Dežer je istakao mogućnost da Srbija i ne dobije status kandidata do kraja godine...

- Dežer je samo rekao koje sve mogućnosti stoje pred Srbijom. I, potpuno je u pravu. Najveći deo zavisi od same Srbije. Ne samo od sposobnosti državnih organa, nego i od političke stabilnosti. Mislim da je ta izjava bila, pre svega, namenjena smanjivanju prevelikog optimizma koji je ponekad bio takav, da je izgledao kao da je ta stvar već rešena, da je odluka doneta i da mi ne treba više ništa da uradimo. Odluka nije doneta i još je daleko njeno donošenje. Postoje sve šanse da se ta odluka donese, ali ono što ljudi iz EU najviše mrze, jeste da neko stalno pominje da je nešto već rešeno. Iz nekih izjava stranaka, i iz vlasti, i iz opozicije, proizlazi da je to pitanje kandidature maltene već gotovo, pa sad pravimo planove šta ćemo da radimo posle kandidature. Ništa se ne može desiti samo po sebi, imamo još mnogo posla.

Među glavnim temama koje se odnose na vaš ”evropski” angažman su azilanti i vizna liberalizacija...

- Tačno je da je tokom prošle godine značajan broj naših građana zatražio azil u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva je bilo reči o zloupotrebi prava na azil. Azil je politička kategorija, a ne ekonomska, što neki ne shvataju. Najveći broj tih lažnih azilanata je već vraćen u Srbiju, s obzirom na to da imamo sporazume o readmisiji s EU u celini. Uglavnom se radi o Romima i Albancima s juga Srbije. Ne želim da sada u našoj državi to bude kapisla za izazivanje mržnje prema Romima i Albancima, jer bi oni mogli da ugroze viznu liberalizaciju. Formirali smo radno telo, čiji je cilj da vodi javnu kampanju o tome kako treba da izgleda vizna liberalizacija, protiv zloupotrebe prava na azil i da koordiniše preduzimanje mera naših državnih organa. I da koordiniše s EU, pre svega, s Mađarskom i Slovenijom, kada je reč o boljoj kontroli na ulasku u EU. Kad je Nemačka ukinula prinadležnosti koje su dobijali, veoma se smanjio broj onih koji dolaze da traže azil.

Hoće li Srbija uspeti do kraja godine da ispuni to što se od nje očekuje?

- Postoje pitanja koja bi trebalo raspraviti s Evropskom komisijom: od restitucije do reforme izbornog zakonodavstva. Pitanje vraćanja imovine se, na primer, može regulisati na više načina. Osim sistemskog i veoma važnog simboličnog značaja, postoji i finansijski problem koji sigurno opterećuje svaku državu. Nema mnogo vremena, imajući u vidu da već u oktobru EK treba da donese mišljenje.

Može li to da nam ugrozi bezvizni režim?

- To nikada nije bilo u pitanju. Za dva meseca dolazi komisija koja će vršiti monitoring o tome kako se primenjuje vizna liberalizacija. Naravno, ukoliko dođe do nekog drastičnog kršenja i zloupotrebe, uvek postoji mogućnost da se ta odluka preispita. Ali, u ovom trenutku, ne postoji bojazan.

Kako funkcionišu koalicija i nova vlada?

- Što se mene tiče, funkcionišu. Kada je reč o koaliciji, nije se mnogo promenilo. SPS je potpisala koalicioni sporazum isključivo s DS, koja ga je potpisala u ime svih drugih, tako da promene koje su se dešavale na drugim stranama, uopšte nisu promenile naše odnose. Sada postoji korektna saradnja i mislim da će to smanjiti neke turbulencije unutar vladajuće koalicije. Izgubili smo dosta vremena u pričama oko rekonstrukcije Vlade i sada svi zajedno treba da se okrenemo poslovima koji su nam povereni.

Kakvi su odnosi s G 17 plus, posle izlaska Dinkića iz Vlade? Hoće li oni nastaviti da soliraju?

- Odnosi su isti kao što su i bili. Mi nemamo koalicioni sporazum, ali smo imali relativno korektne odnose. I sada ih imamo. Svako treba da radi svoj deo posla. Naravno, nije bilo dobro što su neke polemike koje su se vodile u javnosti više bile usmerene ka totalnoj destrukciji naših unutrašnjih odnosa u vlasti, nego što su bile primer dobre saradnje.

Sve deluje kao da se uveliko ušlo u predizbornu kampanju. Može li Vlada preživeti do proleća iduće godine ili će izbori ipak biti pre?

- Ovo je poslednja godina pred izbore. Da li će izbori biti u novembru, decembru, martu ili u maju, mislim da to nije toliko bitno. Najvažnije je da završimo posao koji je od nacionalnog i državnog značaja, a to je da dobijemo status kandidata. Što se nas tiče, izbori mogu da budu i sutra. Ali, pitanje je hoće li neka buduća opozicija nasred mandata izaći na ulice i neće se pomeriti dok se ne raspišu neki novi izbori. Dugo godina sam proveo i u opoziciji, i na vlasti. Svaka opozicija želi izbore što pre, a svaka vlast što kasnije. To je potpuno normalna politička situacija. Ali, najvažnije je da svi znamo i shvatamo da se vlast ne menja na ulici, nego na izborima.

Naprednjaci, međutim, spremaju miting. Imate li scenario za blokadu grada ako do nje dođe? Ili će vlast, ipak, odgovoriti na zahteve Tome Nikolića za raspisivanjem izbora?

- Od mene nije tražio nikakav odgovor. Ne znam da li je dobio odgovor ili ne. Ali, i on je rekao da je veoma važno da Srbija dobije status kandidata. S tog aspekta, apsolutno prihvatam njegovu argumentaciju da je najvažnije da se dobije status kandidata, a posle toga je apsolutno svejedno da li će izbori biti raspisani neki mesec pre ili kasnije, posle dobijanja te odluke.

(Večernje novosti)