уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ивица Дачић: Избори после кандидатуре
Хроника

Ивица Дачић: Избори после кандидатуре

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 26. март 2011.

ИЗБОРИ би могли да буду расписани и сутра, али мора да се зна ред у изборним циклусима, истиче у интервјуу за ”Новости” заменик премијера Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

После разговора у Европској комисији у Бриселу, Дачић наглашава да пред Србијом сада стоји историјска шанса да добије статус кандидата за чланство у ЕУ још током ове године, и да ту прилику не би смела да пропусти.

Тече ли процес европских интеграција по плану?

- Тешко је рећи да ли се тачно у дан поштује план, али је најважније да Србија може да у току ове године, не само добије позитивно мишљење Европске комисије, него и статус кандидата, и да утврди и датум за отпочињање преговора. Да би то учинили, све државне институције требало би да уложе максимум напора да се испуни све оно што је планирано да буде урађено.

ДА ли је то што се Петар Шкундрић морао одрећи министарског места пореметило односе у СПС?

- Не. Свима је јасно да је то била наметнута одлука, зато што је Влада требало да буде реконструисана, а то је значило једног члана Владе мање из СПС. Пошто се енергетика припајала инфраструктури, било је логично да Милутин Мркоњић остане министар. Петар Шкундрић ће сада бити саветник премијера Цветковића за питања енергетике, тако да нема никаквих дилема и проблема у нашим односима.

Шеф европске мисије Венсен Дежер је истакао могућност да Србија и не добије статус кандидата до краја године...

- Дежер је само рекао које све могућности стоје пред Србијом. И, потпуно је у праву. Највећи део зависи од саме Србије. Не само од способности државних органа, него и од политичке стабилности. Мислим да је та изјава била, пре свега, намењена смањивању превеликог оптимизма који је понекад био такав, да је изгледао као да је та ствар већ решена, да је одлука донета и да ми не треба више ништа да урадимо. Одлука није донета и још је далеко њено доношење. Постоје све шансе да се та одлука донесе, али оно што људи из ЕУ највише мрзе, јесте да неко стално помиње да је нешто већ решено. Из неких изјава странака, и из власти, и из опозиције, произлази да је то питање кандидатуре малтене већ готово, па сад правимо планове шта ћемо да радимо после кандидатуре. Ништа се не може десити само по себи, имамо још много посла.

Међу главним темама које се односе на ваш ”европски” ангажман су азиланти и визна либерализација...

- Тачно је да је током прошле године значајан број наших грађана затражио азил у земљама ЕУ. У највећем броју случајева је било речи о злоупотреби права на азил. Азил је политичка категорија, а не економска, што неки не схватају. Највећи број тих лажних азиланата је већ враћен у Србију, с обзиром на то да имамо споразуме о реадмисији с ЕУ у целини. Углавном се ради о Ромима и Албанцима с југа Србије. Не желим да сада у нашој држави то буде каписла за изазивање мржње према Ромима и Албанцима, јер би они могли да угрозе визну либерализацију. Формирали смо радно тело, чији је циљ да води јавну кампању о томе како треба да изгледа визна либерализација, против злоупотребе права на азил и да координише предузимање мера наших државних органа. И да координише с ЕУ, пре свега, с Мађарском и Словенијом, када је реч о бољој контроли на уласку у ЕУ. Кад је Немачка укинула принадлежности које су добијали, веома се смањио број оних који долазе да траже азил.

Хоће ли Србија успети до краја године да испуни то што се од ње очекује?

- Постоје питања која би требало расправити с Европском комисијом: од реституције до реформе изборног законодавства. Питање враћања имовине се, на пример, може регулисати на више начина. Осим системског и веома важног симболичног значаја, постоји и финансијски проблем који сигурно оптерећује сваку државу. Нема много времена, имајући у виду да већ у октобру ЕК треба да донесе мишљење.

Може ли то да нам угрози безвизни режим?

- То никада није било у питању. За два месеца долази комисија која ће вршити мониторинг о томе како се примењује визна либерализација. Наравно, уколико дође до неког драстичног кршења и злоупотребе, увек постоји могућност да се та одлука преиспита. Али, у овом тренутку, не постоји бојазан.

Како функционишу коалиција и нова влада?

- Што се мене тиче, функционишу. Када је реч о коалицији, није се много променило. СПС је потписала коалициони споразум искључиво с ДС, која га је потписала у име свих других, тако да промене које су се дешавале на другим странама, уопште нису промениле наше односе. Сада постоји коректна сарадња и мислим да ће то смањити неке турбуленције унутар владајуће коалиције. Изгубили смо доста времена у причама око реконструкције Владе и сада сви заједно треба да се окренемо пословима који су нам поверени.

Какви су односи с Г 17 плус, после изласка Динкића из Владе? Хоће ли они наставити да солирају?

- Односи су исти као што су и били. Ми немамо коалициони споразум, али смо имали релативно коректне односе. И сада их имамо. Свако треба да ради свој део посла. Наравно, није било добро што су неке полемике које су се водиле у јавности више биле усмерене ка тоталној деструкцији наших унутрашњих односа у власти, него што су биле пример добре сарадње.

Све делује као да се увелико ушло у предизборну кампању. Може ли Влада преживети до пролећа идуће године или ће избори ипак бити пре?

- Ово је последња година пред изборе. Да ли ће избори бити у новембру, децембру, марту или у мају, мислим да то није толико битно. Најважније је да завршимо посао који је од националног и државног значаја, а то је да добијемо статус кандидата. Што се нас тиче, избори могу да буду и сутра. Али, питање је хоће ли нека будућа опозиција насред мандата изаћи на улице и неће се померити док се не распишу неки нови избори. Дуго година сам провео и у опозицији, и на власти. Свака опозиција жели изборе што пре, а свака власт што касније. То је потпуно нормална политичка ситуација. Али, најважније је да сви знамо и схватамо да се власт не мења на улици, него на изборима.

Напредњаци, међутим, спремају митинг. Имате ли сценарио за блокаду града ако до ње дође? Или ће власт, ипак, одговорити на захтеве Томе Николића за расписивањем избора?

- Од мене није тражио никакав одговор. Не знам да ли је добио одговор или не. Али, и он је рекао да је веома важно да Србија добије статус кандидата. С тог аспекта, апсолутно прихватам његову аргументацију да је најважније да се добије статус кандидата, а после тога је апсолутно свеједно да ли ће избори бити расписани неки месец пре или касније, после добијања те одлуке.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер