Иван Тасовац: Држава из власништва медија излази у јулу 2015.

БЕОГРАД – Одбор за културу и информисање Скупштине Србије предложио је парламенту да усвоји сет медијских закона, а министар културе и информисања Иван Тасовац је рекао да је кључних новина у тим законима да државе треба да изађе из власништва у медијима закључно са јулом 2015. године.

Тасовац је истакао да су значајне новине и обезбеђивање транспарентности власничке структуре, дефинисање јавног интереса и заштита медијског плурализма.

Министар је образлажио пред скупштинским одбором Предлог закона о јавном информисању, Предлог закона о електронским медијима и Предлог закона о јавним медијским сервисима, које је влада доставила на усвајање по хитној процедури, будући да се, према образложењу предлагача, њима успоставља неопходан законски оквир за квалитетније информисање грађана а медијска сцена уређује у складу са праксом каква постоји у државама ЕУ.

Он је објаснио да ће, по завршетку процеса приватизације у медијима, моћи да се код државе аплицира за финансијску подршку оним садржајима који представљају јавни интерес у области информисања.

Конкурсно финансирање биће, према његовим речима, део озбиљне процедуре примене ових закона, и биће детаљније уређено подзаконским актима.

Закон о јавном информисању је, како је рекао посланицима, предвидео да се у периоду од пет година по приватизацији морају задржати програмске структуре и садржаји, што ће помоћи транзицију медија ка тржишном функционисању и очувати програмске схеме, што је посебно значајно када је реч о медијима који извештавају на језицима националних мањина.

Тасовац је нагласио да је Европска комисија дала позитивно мишљење о сва три закона, а што се тиче струковних и невладиних организација оне су могле да дају своје мишљење током процеса јавне расправе.

Када је реч о Предлогу закона о јавним медијским сервисима, Тасовац је прецизирао да он предвиђа постојање два јавна сервиса - Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине, и да гарантује њихову институционалну и програмску независност, дефинише јавни интерес и начин финансирања јавних сериса.

Према његовим речима, законом ће бити укинута ТВ претплата и држава ће до јануара 2016. финансирати рад оба медија како би обезбедила њихову стабилност, а након тога ће такса постати једини начин финансирања јавних сервиса.

Износ таксе неће бити већи од 500 динара, а кључна разлика у односу на досадашњи систем финансирања посредством претплате је то што је претплата у извесној мери била добровољна, док ће такса бити обавезна.

„Европска пракса је показала да се суштинска независност јавног сервиса обезбеђује када грађани таксом финансирају јавни сервис”, истакао је Тасовац.

Посланици странака које чине владајућу већину су предложене законе оценили као изванредне, посебно због чињенице да се њима уводи ред у власничку структуру медија.

„Ови закони улазе у тамни вилајет решавања питања власничке структуре у медијима који муце наше друшво годинама. У прошлости је било могуће да тајкани и председници странака буду власници медија а да за то нико не зна, а овај закон онемогућује тако нешто”, оценио је шеф посланичке групе СНС Зоран Бабић.

Према његовим речима, ови закони се доносе у атмосфери јасног опредељења владе за реформе и жеље да се обећања дата грађанима испуне.

„Прошло је време када су се обећања давана у кампањи заборављала даном избора. Прошло је време када су се обећања дата у експозеу мандатара заборављала даном изгласавања владе. Прошло је време када се тражило сто дана ненападања, ово је време када председник владе и влада испуњавају обећања”, поручио је Бабић.

Посланик СНС Владимир Ђукановић је, иако је изразио разумевању за потребу да се медијски закони ускладе са Законом о прекршајима, оценио да су казнене одредбе за непоштовање ових закона у неким случајевима могле да буду ригорозније.

Посланици опозиције су на седници одбора негодовали због чињенице да се ова три закона усвајају по хитној процедури и да су чланови одбора прилику да проуче та три обимна закона добили само неколико сати уочи седнице надлежног скупштинског одбора.

Посланица НДС Бранка Каравидић је констатовала да је немогуће на квалитетан начин проучити 320 чланова закона за једно јутро, а посланица ДС Александра Јерков оценила је да је хитна процедура за усвајање ових закона сведочанство неодговарајућег третмана скупштине од стране владе само да би се испоштовали рокови који је премијер дао у експозеу.

„Није проблем у постојању процедуралне могућности за хитни поступак, проблем је када се хитни поступак користи да се од грађана крије шта се налази у законима који се усвајају”, казала је Јерков.

Министар Тасовац је, одговарајући на примедбе посланика, објаснио да су медијски закони битан корак у процесу приступања ЕУ, и да је хитна процедура, између осталог, условљена календаром администрације у Бриселу која припрема редовни годишњи извештај о напретку Србије.

„Ако постоји неки закон о којем се прича читаву деценију онда су то закони из области информисања. Они се заправо доносе по успореној процедури, јер да је среће они би били одавно усвојени”, казао је Тасовац, који је констатовао да је у овом случају законодавна процедура потпуно задовољена.

Поменути закони ће бити на дневном реду ванредног заседања Скупштине Србије које ће почети сутра, и на којем ће пред посланицима, осим медијских закона, бити Предлог закона о приватизацији, Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају и Предлог закона о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре.

(Танјуг)