Истраживање политичког расположења младих: Подршка ЕУ на најнижем нивоу. Чак 31,1 одсто младих сматра да Косово треба повратити војним путем

 Из године у годину резултати истраживања све више указују на то да је системска брига о младима неопходна и да мора постати приоритет надлежних институција. Одлазак младих из Србије из негативног тренда већ прераста у правило, док су подаци о квалитету и задовољству животом у Србији све алармантнији. Ангажовање свих релевантних актера је нужно за решавање ових изазова, наводи се у извештају Кровне организације младих Србије за 2023. годину.

Када се ради о утицају младих на политичке процесе и одлуке, више од половине испитаника (54,2 одсто) сматра да политички систем у Србији уопште не омогућава младима да утичу на политичке процесе и одлуке. Да политички систем у потпуности омогућава утицај младих на политичке процесе и одлуке сматра тек 0,7 одсто младих испитаника.

Поверење у изборни систем нема 76,4 одсто младих, односно њих 30,9 одсто сматра да избори нису фер и поштени, а 45,5 одсто да избори уопште нису фер и поштени, док је само 1,6 одсто одговорило да су у потпуности фер и поштени.

Млади немају поверења ни у једну од институција које су испитиване у истраживању. Са најмањим поверењем се истичу медији, политичке партије и политичке институције. Млади највеће поверење (или најмање неповерење) имају у војску, цркву и канцеларије за младе.

Поверење у демократију је у односу на претходних неколико година, када је износило преко 40 одсто, пало на 36,2 одсто, док је неповерење за годину дана порасло са 23,2 одсто на 29,4 одсто. Ово је највећи пад подршке демократији од када се ово питање поставља у Алтернативном извештају, наводи КОМС.

Тачно 60 одсто младих сматра да је Србији потребан јак вођа и лидер кога ће народ следити, што је највиши резултат у последњих шест година.

У поређењу са претходним издањима Алтернативног извештаја, позитивна реакција на ЕУ ове године је на рекордно ниском нивоу, док је негативна близу рекордно високог нивоа из 2020. године.

Ове године, први пут, највише младих подржало је повратак контроле над Косовом војним средствима. За две године подршка овој опцији порасла је са 18,7 одсто на 31,1 одсто. Истовремено се смањила подршка опцији рада на повлачењу признања.

Забрињавајући је податак да чак 18 одсто младих ради без уговора тј. “на црно”

Чак 43 одсто младих било је на неплаћеној радној пракси, док је на плаћеној било око 13 одсто, што је дупло мање у односу на прошлу годину.

Младима највише недостаје здравствено и сексуално образовање у образовном систему (71,7 одсто) и међуљудски односи (69,6 одсто).

Готово половина (49,2 одсто) младих планира да се исели из Србије, при чему 23,6 одсто испитаника већ планира одлазак, док 25,6 одсто још није ушло у процес планирања. Свега 11 одсто младих тврди да неће напустити Србију.

Виши животни стандард је главни разлог због кога би се млади одселили из земље (32,2 одсто), а одмах иза њега је достојанственији живот (27,7 одсто). Занимљив је раст у истицању важности бољих јавних услуга.

Чак 42 одсто младих сматра да насиље може бити оправдано, што је значајан пораст у односу на прошлу годину (27 одсто).

Чак 60 одсто испитаних сматра да је стручна помоћ за бригу о менталном здрављу недоступна младима.

Више од половине младих (52,7 одсто) истиче да се често осећа анксиозно.

Чак 66,8 одсто младих испитаника сматра да је квалитет животне средине у Србији лош.

Истраживање је спроведено у периоду од априла до јула 2023. године.