Истраживање "Економиста": На војне напоре у Украјини Русија троши врло мало новца. Трошкови специјалне војне операције процењени су на око три одсто руског БДП-а, или око 67 милијарди долара годишње

На војне напоре у Украјини Русија троши врло мало новца, показало је истраживање "Економиста" које преноси портал "Бизнис инсајдер".

Трошкови специјалне војне операције, која се у тексту назива ратом и пореди са великим светским сукобима, процењени су на око три одсто руског БДП-а или око 67 милијарди долара годишње.

До те процене се дошли поређењем руских трошкова за одбрану пре војне операције у Украјини и након њеног покретања. По историјским мерилима, ради се о врло малој цифри, констатује се у тексту и наводи да је током Другог светског рата СССР трошио за ратне напоре 61 одсто свог БДП-а, а САД, на пример, 50 одсто.

Међутим, данашњих три одсто много је више од онога што је Москва трошила за војне операције у Авганистану, око 0,4 одсто БДП-а, додаје се у тексту. 

Анализира се и због чега су војна издвајања за сукоб у Украјини изненађујуће ниска, па се као један од разлога наводи управо назив ове акције који користи Русија од самог њеног почетка – специјална војна операција, због чега је и проценат издвајања можда тако низак.

Тај разлог се описује као политички, а остали који се наводе у тексту означени су као економски: штампање додатне количине новца за ратни фонд погурало би инфлацију у Русији чији би терет осетили грађани те земље, наводи се у чланку. Исти учинак би имало и оптерећивање банака ратним кредитима, а обе ствари би могле да "наштете политичким циљевима Владимира Путина".

Уз то, технологија коју данас користе оружане снаге је напреднија него икада, што значи да војсци треба мање људства него икада.

С друге стране, само Сједињене Америчке Државе, највећи финансијски савезник Кијева у тренутном сукобу, од почетка специјалне војне операције послале су Украјини помоћ вредну више од 76 милијарди долара. Највећи део тога је војна помоћ, око 60 одсто, односно 46,6 милијарди долара. Осим САД, Украјина је примила помоћ и од готово свих чланица НАТО, али и земаља Европске уније.

Упоређена са другим земљама којима је Америка пружала овакву врсту војне помоћи, она коју је добила Украјина убедљиво предњачи. Највећи корисник америчке помоћи 2020. године био је Авганистан, који је добио четири милијарде долара, а за њим следи Израел са 3,3 милијарде долара. Неупоредиво мање од украјинских 76,8 милијарди долара.

Помоћ Украјини чинила је 0,37 одсто америчког БДП-а, док је у случају Авганистана, на пример, то било 0,18 одсто БДП-а.

Према подацима Института за светску економију Кил, 47 земаља помогло је Украјину од априла 2023. године, с Америком на убедљивом првом месту. Иза ње следе институције Европске уније са 32 милијарде долара, али се према анализи института ради о финансијској и хуманитарној помоћи. На трећем месту је Велика Британија која је дала око 11 милијарди долара, од чега је највећи део војна помоћ: 7,1 милијарда долара.

Земље које издвајају највише од свог БДП-а за војну помоћ Кијеву су балтичке државе: Летонија (1,2 одсто), Естонија (1,1 одсто) и Литванија (0,8 одсто).

(РТ)