Islamisti kao deo budućih koalicija

SAD, mediji i kreatori javnog mnenja, vide Bliski istok samo kroz tri prizme: kroz Izrael, naftu i terorizam

Nakon što se u arapskim zemljama i ostatku sveta otvorenih usta gledalo kako su za manje od mesec dana svrgnuti diktatori u Tunisu i Egiptu, počelo je da se spekuliše da bi bilo prirodno da vlast u ovim zemljama preuzmu islamisti. Kako svoje dobro organizovane ogranke islamski pokret ima i u drugim arapskim zemljama, kakva je partija Islamski front akcije u Jordanu, tako se u zapadnom svetu širi izvesna strepnja od budućih političkih snaga u ovom delu sveta. Komentator Foks mreže Glen Bek je još prošlog meseca istakao da „ne može da se spori činjenica da će radikalne snage, islamisti, komunisti, socijalisti udružiti snage protiv Izraela, kapitalizma“ a to će, prema njegovom mišljenju, značiti kraj miru u Evropi i kapitalizmu u SAD.

Tarik Ramadan, profesor savremenih islamskih studija na Oksfordu, istakao je za Al DŽaziru da postoje dva fundamentalna problema u pogledu toga kako Zapad gleda na eventualnu islamsku vlast u arapskom svetu. Prvi je što se misli da postoje samo dve opcije vođstva u muslimanskim zemljama: diktatori ili radikalni islamisti, a drugi „što većina zapadnjaka ne može da shvati da ni u Tunisu ni u Egiptu nije u pitanju bila ’islamska revolucija’ iako su protestanti bili muslimani“.

„Izgleda da bismo morali potpuno da uklonimo islam iz ovog konteksta kako bismo bili prihvaćeni na Zapadu. Ovde bi Zapad trebalo da se potrudi da se malo bolje upozna sa islamom“, kaže Ramadan čiji je deda Hasan al Bana osnovao Muslimansko bratstvo.

Stručnjak za islamske pokrete Ed Husein kaže da ovo ne treba da čudi s obzirom na vrlo uski ugao iz kojeg Amerika posmatra stvari u muslimanskim zemljama u poslednjih 35 godina.

„SAD, i ne samo mediji, već i kreatori javnog mnenja, vide Bliski istok samo kroz tri prizme: kroz Izrael, naftu i terorizam“, ističe Husein.

Nije Bratstvo povelo revoluciju

Većina stručnjaka se slaže da revoluciju i proteste širom arapskog sveta nisu poveli islamisti, te da egipatska nije bila pobuna Muslimanskog bratstva (MB), niti je tuniška predstavljala ustanak al-Nahde. Na Američkom univerzitetu u Kairu kažu da bi MB na izborima dobio eventualno 15 do 20 odsto glasova, „i ni glas više“, iako grupa važi za jednu od najbolje organizovanih u zemlji. Upravo zato lokalni analitičari i sumnjaju da bi ove dve grupe uopšte mogle da preuzmu vlast u Egiptu i Tunisu. Al-Nahda je pride potpuno van tokova godinama unazad, a za MB je jedan od komentatora naveo da se radi o „gerontološkoj grupi“.

Ed Husein, međutim, smatra da ne treba zanemariti da Muslimansko bratstvo iza sebe ima 80 godina dugu istoriju sa dobro razvijenom mrežom i resursima. On podseća i da je jedan od vođa MB-a Mohamed Badia već rekao da nije zainteresovan za islamsku, već za civilnu vladu, odnosno da će MB verovatno biti deo šire koalicije. MB, takođe, nije za demokratiju po ugledu na Zapad, već pre za demokratsku vlast koja bi prigrlila islamska načela.

Muslimansko bratstvo osnovano je 1928. godine u Egiptu i predstavlja najstariju grupu ovog tipa i najuticajniju opozicionu političku organizaciju u mnogim arapskim zemljama. Smatra se vrlo konzervativnom grupom čiji je slogan „islam je rešenje“, a u Egiptu je u nekoliko navrata bila zabranjivana zbog optužbi za pokušaj svrgavanja sekularne vlasti.

Ganuči se poredi s Turcima

S druge strane, kada se lider al-Nahde Rašid Ganuči vratio u Tunis posle 21 godina egzila, na aerodromu je dočekan uz transparente „ne islamizmu, ne teokratiji“. Ganuči je al-Nahdu uporedio sa turskom AKP partijom koja uključuje islamska načela, ali ne pripada tvrdoj struji. Al-Nahdu je Ghanuči, inače, osnovao 1981. i zalaže se za primenu islama u svim aspektima života i arabizaciju obrazovanja, protivi se nasilju i odvajanju države od religije.

Ramadan ističe da i MB-u i al-Nahdi u svakom slučaju treba dati priliku da učestvuju u vlasti, jer bi se u suprotnom mogli izazvati radikalniji istupi koje Zapad upravo želi da izbegne. Takođe, kaže on, treba imati u vidu i da ni jedna ni druga stranka ne predstavljaju ekstremne grupe, već da ih fundamentalisti čak smatraju „izdajnicima“ jer su legalisti i osuđuju nasilje.

Da li će arapske države ostati sekularne, džamija u Ulici Wasfa Al Tal, zapadni Aman

U međuvremenu, Al DŽazira je emitovala prilog u kojem glavno pitanje glasi zašto bi uopšte i bio problem da vlast u muslimanskim zemljama imaju islamisti. „Iako sekularna država, Izrael se smatra jevrejskom zemljom gde jedino Jevrejin može da vodi narod. Takođe, jedino hrišćanin može da obavlja funkciju šefa države u Britaniji. Ako, dakle, vera može da igra neku ulogu u državnom sistemu, zašto bi islamsko vođstvo u arapskom svetu bilo tako alarmantno?“, pita Al DŽazira.

Bojkot dijaloga u Jordanu

Kad je u pitanju Jordan gde MB, odnosno Islamski front akcije (IFA), predstavlja najorganizovaniju opozicionu grupu, njeni predstavnici su u utorak najavili da će bojkotovati nacionalni dijalog o nephodnim političkim reformama. IFA je u saopštenju navela da je odluka donesena na sastanku izvršnog odbora MB-a i IFA, kao i da sagovornik za raspravu o reformama ne treba da budu predstavnici Vlade već sam kralj Abdulah.

Premijer Maruf Bakhit je u ponedeljak formirao Veće za nacionalni dijalog, sastavljeno od 53 člana koji bi prevashodno trebalo da se bave izradom predloga izbornog zakona i propisa o političkim strankama. Među članovima Veća su i tri predstavnika islamskog pokreta. Pet manjih opozicionih partija izdalo je zajedničko saopštenje u kojem se kritikuje struktura Veća i traži da i njihovi lideri budu uključeni u članstvo.

Islamisti, nakon pauze od nekoliko nedelja, ponovo održavaju proteste petkom koji su u Jordanu redovni od 8. januara i u kojima učestvuju razna građanska udruženja i opozicione stranke.

Autor: Danijela Ćirović, Aman

(balkanmagazin.com)