Исламисти као део будућих коалиција

САД, медији и креатори јавног мнења, виде Блиски исток само кроз три призме: кроз Израел, нафту и тероризам

Након што се у арапским земљама и остатку света отворених уста гледало како су за мање од месец дана свргнути диктатори у Тунису и Египту, почело је да се спекулише да би било природно да власт у овим земљама преузму исламисти. Како своје добро организоване огранке исламски покрет има и у другим арапским земљама, каква је партија Исламски фронт акције у Јордану, тако се у западном свету шири извесна стрепња од будућих политичких снага у овом делу света. Коментатор Фокс мреже Глен Бек је још прошлог месеца истакао да „не може да се спори чињеница да ће радикалне снаге, исламисти, комунисти, социјалисти удружити снаге против Израела, капитализма“ а то ће, према његовом мишљењу, значити крај миру у Европи и капитализму у САД.

Тарик Рамадан, професор савремених исламских студија на Оксфорду, истакао је за Ал Џазиру да постоје два фундаментална проблема у погледу тога како Запад гледа на евентуалну исламску власт у арапском свету. Први је што се мисли да постоје само две опције вођства у муслиманским земљама: диктатори или радикални исламисти, а други „што већина западњака не може да схвати да ни у Тунису ни у Египту није у питању била ’исламска револуција’ иако су протестанти били муслимани“.

„Изгледа да бисмо морали потпуно да уклонимо ислам из овог контекста како бисмо били прихваћени на Западу. Овде би Запад требало да се потруди да се мало боље упозна са исламом“, каже Рамадан чији је деда Хасан ал Бана основао Муслиманско братство.

Стручњак за исламске покрете Ед Хусеин каже да ово не треба да чуди с обзиром на врло уски угао из којег Америка посматра ствари у муслиманским земљама у последњих 35 година.

„САД, и не само медији, већ и креатори јавног мнења, виде Блиски исток само кроз три призме: кроз Израел, нафту и тероризам“, истиче Хусеин.

Није Братство повело револуцију

Већина стручњака се слаже да револуцију и протесте широм арапског света нису повели исламисти, те да египатска није била побуна Муслиманског братства (МБ), нити је тунишка представљала устанак ал-Нахде. На Америчком универзитету у Каиру кажу да би МБ на изборима добио евентуално 15 до 20 одсто гласова, „и ни глас више“, иако група важи за једну од најбоље организованих у земљи. Управо зато локални аналитичари и сумњају да би ове две групе уопште могле да преузму власт у Египту и Тунису. Ал-Нахда је приде потпуно ван токова годинама уназад, а за МБ је један од коментатора навео да се ради о „геронтолошкој групи“.

Ед Хусеин, међутим, сматра да не треба занемарити да Муслиманско братство иза себе има 80 година дугу историју са добро развијеном мрежом и ресурсима. Он подсећа и да је један од вођа МБ-а Мохамед Бадиа већ рекао да није заинтересован за исламску, већ за цивилну владу, односно да ће МБ вероватно бити део шире коалиције. МБ, такође, није за демократију по угледу на Запад, већ пре за демократску власт која би пригрлила исламска начела.

Муслиманско братство основано је 1928. године у Египту и представља најстарију групу овог типа и најутицајнију опозициону политичку организацију у многим арапским земљама. Сматра се врло конзервативном групом чији је слоган „ислам је решење“, а у Египту је у неколико наврата била забрањивана због оптужби за покушај свргавања секуларне власти.

Ганучи се пореди с Турцима

С друге стране, када се лидер ал-Нахде Рашид Ганучи вратио у Тунис после 21 година егзила, на аеродрому је дочекан уз транспаренте „не исламизму, не теократији“. Ганучи је ал-Нахду упоредио са турском АКП партијом која укључује исламска начела, али не припада тврдој струји. Ал-Нахду је Гханучи, иначе, основао 1981. и залаже се за примену ислама у свим аспектима живота и арабизацију образовања, противи се насиљу и одвајању државе од религије.

Рамадан истиче да и МБ-у и ал-Нахди у сваком случају треба дати прилику да учествују у власти, јер би се у супротном могли изазвати радикалнији иступи које Запад управо жели да избегне. Такође, каже он, треба имати у виду и да ни једна ни друга странка не представљају екстремне групе, већ да их фундаменталисти чак сматрају „издајницима“ јер су легалисти и осуђују насиље.

Да ли ће арапске државе остати секуларне, џамија у Улици Wасфа Ал Тал, западни Аман

У међувремену, Ал Џазира је емитовала прилог у којем главно питање гласи зашто би уопште и био проблем да власт у муслиманским земљама имају исламисти. „Иако секуларна држава, Израел се сматра јеврејском земљом где једино Јеврејин може да води народ. Такође, једино хришћанин може да обавља функцију шефа државе у Британији. Ако, дакле, вера може да игра неку улогу у државном систему, зашто би исламско вођство у арапском свету било тако алармантно?“, пита Ал Џазира.

Бојкот дијалога у Јордану

Кад је у питању Јордан где МБ, односно Исламски фронт акције (ИФА), представља најорганизованију опозициону групу, њени представници су у уторак најавили да ће бојкотовати национални дијалог о непходним политичким реформама. ИФА је у саопштењу навела да је одлука донесена на састанку извршног одбора МБ-а и ИФА, као и да саговорник за расправу о реформама не треба да буду представници Владе већ сам краљ Абдулах.

Премијер Маруф Бакхит је у понедељак формирао Веће за национални дијалог, састављено од 53 члана који би превасходно требало да се баве израдом предлога изборног закона и прописа о политичким странкама. Међу члановима Већа су и три представника исламског покрета. Пет мањих опозиционих партија издало је заједничко саопштење у којем се критикује структура Већа и тражи да и њихови лидери буду укључени у чланство.

Исламисти, након паузе од неколико недеља, поново одржавају протесте петком који су у Јордану редовни од 8. јануара и у којима учествују разна грађанска удружења и опозиционе странке.

Аутор: Данијела Ћировић, Аман

(balkanmagazin.com)