Интегрални текст Резолуције СРС о осуди режимске политике по питању Косова и Метохије

Резолуција Осмог отаџбинског конгреса СРС о осуди режимске политике по питању Косова и Метохије

Прозападна политика режима Бориса Тадића бацила је Србију на колена. Србија је данас под својеврсном окупацијом јер је Тадићев режим потпуно у рукама Брисела и Вашингтона и нашом државом управљају ови центри моћи.

Тадић је, обмањивањем грађана о наводном „искреном пријатељству“ са Сједињеним Америчким Државама (САД) и о „путу без алтернативе“ у Европску унију (ЕУ), Србији задао историјски ударац, угрозио виталне државне и националне интересе, и довео земљу у крајње понижавајући положај.

Српска радикална странка је изричито против Европске Уније и НАТО-а, који воде отворену непријатељску политику према нашој земљи. Србији је доста понижавања.

Српска радикална странка најоштрије осуђује Тадићев режим због срамног и капитулантског прихватања захтева Европске уније и измене резолуције о Косову у Генералној скупштини Уједињених нација. Редефинисана резолуција о Косову не може се другачије назвати него чином капитулације.

Оно што Тадић и представници власти називају „компромисом са Европском унијом“ представља одрицање од Косова и Метохије.

Ово испуњавање захтева Брисела, оличено у Редефинисаном предлогу резолуције о Косову, значи да је Тадићев режим пристао да фактички призна независност Косова.

У Редефинисаном предлогу резолуције избачена је формулација да „једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања“, а то значи да Србија више не оспорава једнострану сецесију Косова и Метохије.

Преиначеним текстом резолуције власт је прихватила да се решавање питања Косова и Метохије измести из Уједињених нација и да се решава под капом Брисела.

У Редефинисаном предлогу резолуције избачена је формулација да се „стране позивају да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем мирног дијалога“, која је подразумевала и разговор о статусу, већ се прихвата процес дијалога под окриљем Европске уније који се тиче сарадње и решавања тзв. практичних и животних питања.

То што је Тадић прихватио да Београд и Приштина почну преговоре о решавању тзв. практичних и животних питања представља фактичко признање независности Косова, јер то значи одустајање од решавања питања статуса Косова и Метохије у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије, а то је да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије.

Сада треба очекивати талас признања независности, с тим што сада наша држава више нема упориште да се противи тим признањима. Све оне земље које су се одупирале притисцима Сједињених Америчких Држава, сада више немају разлога да то чине.

Брисел и Вашингтон су остварили свој циљ, јер је Тадићев режим подлегао притисцима и спреман је да корак по корак прихвати тзв. нову реалност, у преводу независно Косово. Као врхунац понижавања Србије, најављено је да Брисел очекује да Тадић води преговоре директно са Тачијем. Тачи, који има подршку и Вашингтона и Брисела, нема намеру да разговара о статусу јер је то за њих решено питање.

Када Београд почне да решава тзв. практична и животна питања у договору са сецесионистима, после више никоме неће бити важно да ли је Србија де јуре признала Косово или није, јер је „чињенично“, „у пракси“ то урадила, и тиме је прича о Косову и Метохији завршена. Уосталом, нико и не тражи од Србије да званично призна Косово, зато је бесмислено Тадићево инсистирање да редефинисана резолуција не садржи признање Косова, већ Брисел и Вашингтон траже да Србија то уради управо на овај начин, прихватањем независног Косова и сарадњом са независним Косовом.

Тадић сада покушава да оправда капитулантску политику обмањивањем грађана да овај тзв. компромис са Бриселом и Вашнгтоном не нарушава наше националне интересе. То је најобичнија лаж. Власт је овим прихватањем захтева Европске уније нанела снажан ударац Србији. Свако друго решење би било боље – и да Србија уопште није поднела Резолуцију и да је остала при првобитном тексту Резолуције а да он није био изгласан.

Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета Демократске странке, отворено је најавио на који начин власт планира да брутално прекрши Устав и потврдио да режим води капитулантску политику.

Мићуновићева изјава, у којој истиче да „после доношења Резолуције у Уједињеним нацијама можемо отворити питање севера Косова – да ли је могуће одвајање тог дела или његова пуна аутономија“, представља отворено признање лажне државе Косово.

Српска радикална странка најоштрије упозорава Тадића да ће због кривичног дела признавања капитулације или окупације, кад-тад, морати да одговара.

Српска радикална странка непрестано алармира јавност да се процес дезинтеграције Србије који спроводи Запад не зауставља са Косовом и Метохијом. Запад неће одустати ни од Војводине нити од Рашке области. То је још 2007. године најавио тадашњи амбасадор Немачке у Србији, Андреас Цобел, као што је тада најавио и могућност да Србија уђе у Европску унију за 20 до 25 година, што значи негде између 2027. и 2032. године.

Европска унија, која је већу кризи, до тада вероватно неће више ни постојати. У међувремену, у Европској унији се отворено говори да се након пријема Хрватске одустане од даљег проширења на југоисток Европе. И упркос свему, Тадићев режим наставља да иде овим самоубилачким путем. Ако Србија не напусти прозападну политику и не одупре се Вашингтону и Бриселу који нам комадају државу, питање је шта ће од Србије уопште остати.

Расим Љајић је тада, 2007. године, одлучно демантовао Цобела и тврдио је да „не постоји никаква могућност дестабилизације Санџака и радикализације политичких захтева у том региону јер су Косово и Санџак неупоредиве ситуације“. А погледајте ситуацију у Рашкој области само три године касније.

Данас је Зукорлић тај инструмент у рукама западних сила и у том смислу треба тумачити његове покушаје да се интернационализује питање Рашке и положај муслимана.

Тадићева катастрофална политика, увлачење Турске и допуштање да се меша у унутрашњу политику Србије, изазвала је додатне тензије у тој области. Тадић не само да на овај начин угрожава наше националне интересе, него је себи дозволио да потписивањем срамне Истанбулске декларације ослаби позицију Републике Српске у Босни и Херцеговини. Све ово је контекст у коме треба посматрати и недавне инциденте у Новом Пазару.

Српска радикална странка сматра да се Тадићев режим јасно определио за понижавајућу слугерањску политику, а пропустио је историјску шансу да уз подршку Русије и Кине одбрани легитимне државне и националне интересе и да на тај начин Србију постави у позицију озбиљног и значајног фактора на Балкану. Актуелна власт је потпуно неспособна да води земљу. Тадић је Србију бацио под ноге Бриселу и Вашингтону, и под овим режимом процес распарчавања државе само ће се наставити.

Тадићев режим је земљу урушио територијално и довео је до економског и социјалног краха. И што је најгоре, нема никакве одговорности за погрешне потезе, за обмањивање грађана.

Нашом земљом владају амерички и британски интереси, интереси крупног капитала - тајкуна. Апсолутно су маргинализовани интереси грађана, интереси обичног човека. Тадићев режим је створио армију незапослених, сиромашних, ојађених и понижених.

Ова владајућа коалиција до сада је испунила све захтеве који су стигли са Запада, а нема ни помака када је у питању побољшање стандарда грађана. Напротив, само суноврат!

Српска радикална странка сматра да је једини пут који омогућава Србији да опстане сарадња са Русијом, Кином и државама које неће вршити никакав политички притисак на Србију или захтевати било шта што је противно интересима наше државе и, што је посебно важно, неће се мешати у унутрашње ствари Србије.

Српска радикална странка се најоштрије противи уласку у НАТО. Тадићев режим обмањује грађане да Србија своју пуну безбедност може да оствари једино као чланица НАТО-а, и то у ситуацији када нам Алијанса, снагом свог оружја, отима Косово и Метохију.

Данас на значају све више добијају институционализовани регионални системи евроазијске колективне безбедности, попут Шангајске организације за сарадњу коју предводе Кина и Русија, а која има и своје војно крило, и Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ у даљем тексту), која је позната и као ,,мали НАТО''.

Српска радикална странка се залаже да Србија постане чланица ОДКБ-а и да добије статус посматрача у Шангајској организацији.

Србија је, мада се то званично никако не признаје, од 2000. године под пуним протекторатом и војном контролом Сједињених Америчких Држава и НАТО-а, а њена безбедност не да се није побољшала, већ је драстично погоршана насилним прекрајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација од стране Вашингтона и Брисела. Да би ојачала своју безбедност, чији је најзначајнији елемент територијална целовитост, Србија мора да успостави значајну сарадњу са другим системима регионалне безбедности који се залажу за поштовање међународног права и који не подржавају сецесију Косова и Метохије. Отимање дела територије је свуда у свету најтежи облик угрожавања безбедности сваке земље.

Једино извлачењем из чврстог стиска НАТО клешта и паралелним повезивањем и успостављањем сарадње и са другим регионалним организацијама колективне безбедности, Србија може створити услове да из пасивне, губитничке, пређе у активну безбедносну политику.

За вођење такве диверзификоване одбрамбене и безбедносне политике тренутно најбољи партнер може бити ОДКБ, из више разлога. Русија која предводи ОДКБ је најснажнији савезник Србије у одбрани Косова и Метохије. ОДКБ, за разлику од НАТО-а који насилно крши норме међународног права, своје деловање искључиво темељи на неспорном поштовању међународног права које, између осталог, не дозвољава насилно прекрајање међународно признатих граница држава преко аката сецесије. ОДКБ има истоветан третман, односно легитимитет, у Уједињеним нацијама као и НАТО. ОДКБ је знатно пре НАТО-а прилагодио своју организацију и циљеве одговорима на савремене изазове безбедности, попут међународног тероризма, борбе против илегалне трговине наркотицима, ширења оружја за масовно уништење и друго. ОДКБ учествује, заједно са другим државама и међународним организацијама, у стварању система колективне безбедности у Европи и Азији. ОДКБ своје постојање и деловање заснива на члану 51. Статута Уједињених нација, којим је дефинисано право на колективну одбрану.

Стратешки циљ ОДКБ је ,,успостављање праведног демократског светског поретка, у чијој основи треба да буду принцип врховности међународног права, узајамно уважавање интереса и обезбеђење исте безбедности за све државе“.

Српска радикална странка сматра да Србија мора да се окрене својим традиционалним пријатељима и интегративним процесима на истоку које предводи Руска федерација, а то је и једини начин да опстане.

(СРС)