Index.hr: 2010. - Тешка година за Хрватску

Политичка 2010. година, нимало изненађујуће, прошла је у знаку ХДЗ-а. Кажемо нимало изненађујуће јер од неактивне и неспособне опорбе нажалост нисмо ни очекивали да ће искористити револт бирача и барем покушати свргнути власт која од 2003. наовамо систематски уништава Хрватску (готово) сваким својим потезом.

А почело је правим ватрометом. 3. сијечањ 2010. подсјетио је на исти датум од прије десет година, који је означио стварање демокрације у Хрватском. Ти први дани 2000. значили су коначни пад једног диктатора и његове идеологије, што се поновило и десет година касније. Овога пута, додуше, нисмо свједочили уништавању политичког насљеђа које је наступило након физичке смрти једног диктатора, већ распаду покрета након политичке смрти другог "wannabe" монарха.

Санадеров пуч неславно је пропао

Тешко је заборавити ту изванредну конференцију за новинаре коју је на Тргу жртава фашизма сазвао Иво Санадер. Одбјегли премијер рачунао је да ће у средишњицу ХДЗ-а дојахати на бијелом коњу и спасити ХДЗ од понора у којем га је оставио, али постигао је сасвим другачији ефект. Док се Јасен Месић скривао на балкону, а Санадерови ријетки послушници слушали његова испразна обећања, Јадранка Косор већ је навелико радила на коначном обрачуну са човјеком чија је записничарка некад била.

Само који дан касније Санадер је био избрисан из ХДЗ-а неуклоњивим коректором, а Косоричина популарност порасла је до неслућених висина. План је упалио савршено. Некако у исто то вријеме започео је и правосудни обрачун с бившим премијером; афера Фими-медиа на насловницама ја завршила око мјесец дана касније, да би који мјесец касније Санадер дочекао Божић иза решетака. Коначном паду човјека који је мислио да може бити хрватски "краљ Сунце" претходио је тек јалови повратак у Сабор, као и његово свједочанство пред Истражним повјеренством за Ину. Које, треба то признати, јест утјерало страх у кости његовим бившим сурадницима, али је постигло контраефект од онога којем се некадашњи први човјек ХДЗ-а надао - натјерало их је да се још активније мобилизирају против њега.

Црне торбе + црни фондови = злочиначка организација

Залет Јадранке Косор, на њену велику жалост и на одушевљење свих нових и старих мрзитеља ХДЗ-а, трајао је изнимно кратко. До краја године премијерка је изгубила чак 40 посто подршке међу бирачима. Опет, нимало изненађујуће, с обзиром да је Косоричина аура боркиње против корупције спала једнако хитро као што се премијерка њоме окитила. Афере су се наставиле низати и отварати, осуђени су Поланчец и Рончевић, а силни директори јавних фирми одведени су на мјесто у којем им ХДЗ-ова страначка исказница није била од велике помоћи - у Реметинец.

И колико год Владимир Шекс (који је, свим страначким и иним превртањима успркос, јачи него икад) понављао да нитко унутар актуалне структуре ХДЗ-а није знао за црне торбе и црне фондове, грађани Хрватске ту су причу престали "пушити". Готово свакодневно отварање нових афера уједно је била и једина политичка ситуација коју су опорбени заступници успјели искористити. А под опорбеним заступницима мислимо наравно на гласног и елоквентног Жељка Јовановића, заслужног за стварање синтагме "злочиначка организација" која је постала увријежена у кафанским разговорима на тему ХДЗ-а.

У чему је погријешио ХДЗ

Популарности владајуће странке свакако није помогла ни немоћ Јадранке Косор и дежурног клауна у Влади Ивана Шукера да се макар и наизглед изборе с господарском кризом. Док је Хрватска тонула све дубље, владајући су само папагајски понављали да се мјере господарског опоравка проводе, а Андрија Хебранг им је секундирао фантомским и неактуалним подацима о анкетној незапослености. Велики минус премијерке и њених побочника био је и што су против себе успјели окренути вјеројатно најпопуларнијег живућег Хрвата, гувернера ХНБ-а Жељка Рохатинског, чије је здраве господарске савјете и упозорења Влада упорно игнорирала.

Но, можда и најлошији потез Владе Јадранке Косор били су сукоби с новоименованим предсједником Ивом Јосиповићем. Најприје су се свадили око регистра бранитеља, чију је објаву на интернету Јосиповић де фацто подржао док је Косорици једина мисија била уловити и пред лице правде извести дрзнике који су се усудили пред народ изнијети тај "свети" документ. Праву подршку ХДЗ-а Јосиповић није добио ни у својим настојањима да покрпа односе са сусједном Србијом, а сукоб је ескалирао због његовог посјета Ахмићима, којег је готово цијели свијет једногласно прихвати као повијесну гесту, исто као и нешто каснији долазак Бориса Тадића у Вуковар.

Гдје је ПравДА предсједниче?

Предсједника то, међутим, није потресло. С ХДЗ-овим се "тенорима" обрачунао и више него елегантно, тако да је Косорица на крају морала Хебрангу, Ивану Јарњаку и Бранку Бачићу наредити повлачење, схвативши да сваки негативни слог који ХДЗ-овци испале на рачун предсједника неповратно оштећује ионако климави рејтинг странке. Била је то Јосиповићева прва и засад, нажалост, задња велика политичка побједа против ХДЗ-а којем је накнадно, како сам каже, постао политички савезник на путу према бољој будућности.

Но, Јосиповић си је ипак осигурао важно мјесто у политичком пантеону Републике Хрватске. Његов избор на Пантовчак значио је барем једну велику политичку прекретницу. По први је пут Хрватска добила бившег и умировљеног предсједника, што је улога у којој се Стипе Месић никако не сналази. Међутим, његове најаве политичког повратка вјеројатно су више узроковане недостатком позорности него стварном жељом да у позним годинама опет постане релевантна политичка фигура у Хрватској. Јосиповићев избор значајан је и јер је означио политичку смрт једног од најмутнијих ликова наше јавне сцене, Милана Бандића, иако неуништиви градоначелник Загреба то и даље одбија признати. Међутим, своје најважније обећање из кампање Јосиповић и даље треба обећати; многи се његови бирачи ових дана питају "гдје је та ПравДА, предсједниче?"

Реконструкција? Каква реконструкција?

Сам конац политичке 2010. године обиљежила је реконструкција Владе, у којој се Јадранка Косор одрекла неколицине јаких и годинама неуништивих политичких фактора. Из Банских двора излетјели су Бранко Вукелић, Марина Матуловић Дропулић, Божо Бишкупић и вјеројатно најпрозиванији министар Иван Шукер. Овом потоњем је то уједно и најтеже пало па ових дана тако слушамо како се Шукер рукама и ногама трга да се докопа позиције барем мало утјецајније од обичног заступника. У цијелој причи најбоље је прошао Вукелић, који је постао политички тајник ХДЗ-а чиме је послана порука да га се странка неће олако одрећи, иако се репови афере Бродосплит и даље вуку. Косорица је уједно показала тко су њени људи од повјерења у ХДЗ-у (Гордан Јандроковић и Петар Чобанковић), а треба јој признати и да је повукла квалитетан потез увођењем потпредсједника Владе за господарство, што је фотеља коју ће попунити Домагој Милошевић. Остатак реконструкције је, међутим, оставио горак окус у устима, првенствено због именовања Бранка Бачића министром градитељства и Мартине Далић министрицом финанција.

Политичка 2010. година била је, као што се види из овог кратког прегледа ударних збивања, и више него интересантна. Међутим, бројна су горућа питања и даље остала отворена. Због чега је доиста отишао Иво Санадер? Што је точно желио постићи својим повратком? Тко је све унутар ХДЗ-а знао за Санадерове мутне послове и судјеловао у њима? Кад Андрија Хебранг лаже, а када говори неистину? Је ли опорба доиста тако неспособна како се доима? На ова и бројна друга питања, ако буде среће, одговорит ће WикиЛеакс. Владо и опорбо (не)сретна вам изборна 2011. година.

Аутор: Петар Видов

(index.hr)