„Ил соле 24 оре“: Узрок рата у Сирији - гасовод из Катара који је Асад одбио 2009. године

Гас и нафта су од вајкада у жаришту проблема на Блиском истоку, пише италијански лист „Ил соле 24 оре“ истичући да је узрок рата у Сирији управо моћан гасовод.

Како наводе, рат је тамо почео зато што је сиријски председник Башар ал-Асад одбио да прихвати да преко сиријске територије прође моћан гасовод из Катара у Европу".

То је, наводи лист италијанских пословних кругова, предочио и Роберт Кенеди Млађи у анализи у часопису Политико, у којој је објаснио да су "прави узроци рата у Сирији одбијање Ал Асада да пристане на гасовод од Катара до Европе, због чега су САД покренуле кампању блаћења Асада".

Кенеди Млађи, рођак бившег америчког председника Џона Кенедија, наводи да та америчка кампања оцрњивања шефа владе у Дамаску "није почела због мирних протеста сиријске опозиције у време 'арапског пролећа' 2011, већ кад је Катар 2009. понудио да изгради гасовод вредан десет милијади евра који би ишао преко Саудијске Арабије, Јордана, Сирије и Турске" у Европу, а то одбио Асад.

Председик Асад, додаје се у тексту, је то образложио и тиме што би овај гасовод дошао у сукоб с интересима његовог савезника Русије, највећег испоручиоца гаса Европи.

"Ето доброг разлога да се сагледају и побуде за интервенцију Москве у Сирији, па и недавног сусрета у Анкари турског председника Ердогана и руског председника Путина и њиховог договора да обнове планове за изградњу гасовода Турски ток", напомиње Ил соле 24 оре.

И примећује да се "мора бити опрезан кад се говори о енергетским билатералним пројектима на Блиском истоку: ако некоме чиниш услугу, буди сигуран да ћеш наудити неком другом".

Милански дневник додаје да је Асад 2010. почео да се договара с Ираном, својим историјским шиитским савезником, а кључним противником Америке и Саудијске Арабије, о изградњи гасовода великог капацитета који би ирански гас преко Ирака слао у Либан, Сирију и даље у Европу…

Ил соле 24 оре каже да је Кенеди млађи навео обавештајне податке да су одмах америчке тајне службе, заједно с Катаром и Саудијском Арабијом, кренуле у финансирање сиријске опозиције и припреме за рушење режима у Дамаску.

"А истовремено су у јуну 2011. Уједињени арапски емирати, у име земаља Залива, понудили Асаду финансијску подршку од равно 150 милијарди долара да раскине с политичким, економским и војним савезништвом с Техераном".

"За узврат су, поред новца, земље Залива обећале да ће бити обустављена побуна против Дамаска", истиче се у напису италијанског листа.

Асад је то одбио и амбасадори САД и Француске у Дамаску су отишли у средиште побуњеника у граду Хама да подрже буну против сиријске владе.

"Тако се оправдани бунт народа против аутократског и бруталног режима преобратио", каже Ил соле 24 оре, "у рат преко посредника (побуњеника) уз учешће и Турске, а уз благослов тадашње америчке државне секретарке Хилари Хилтон и новца који је стизао из Саудијске Арабије и Катара".

Катарски гасовод, одбијен 2009, би био, подсећа се у анализи, нека врста проширене верзије гасовода Таплин, који су још 1947. хтели да изграде америчка компанија Бехтел и саудијска фирма Арамцо, па кад је то зауставио сиријски парламент, ЦИА је организовала државни удар у Дамаску.

Потом су 1953. Британци и Американци, главни је био локални шеф ЦИА синовац председника Рузвелта, организовали рушење иранског председника Мосадека који је национализовао индустрију нафте… а слични догађаји су уследили протеклих деценија у региону.

"Државни удари које су Американци организовали због енергетских разлога и богатстава су породична питања: раније Рузвелтових, Кенедијевих, а сада Клинтонових", наводи дневник италијанских пословних кругова.

И скреће пажњу да "има сумње да су заиста 'пријатељи Сирије' САД, Француска и Велика Британија који себе тако проглашавају".

Јер Французи и Британци су Блиски исток још 1916. после пада Отоманске империје споразумом Сајкс-Пико поделили на своје интересне зоне, па су Британци добили нафтом богати Мосул (око кога Американци управо воде жестоку битку с исламистима), а Французи су добили под своју контролу Сирију и Либан.

У напису се каже да би се историја у Месопотамији и Сирији можда на неки начин и поновила да није дошло до руске интервенције у септембру 2015, "а Москва је чинилац који жели да попуни празнину коју су тамо оставили Американци који су деценијама били пресудни чинилац у тој области".

(Бета)