Игор Стрелков: Наши успеси у Украјини су и даље само тактичке природе. Непријатељ за сада има довољно снаге и резерве

Наши успеси у Украјини су и даље искључиво тактичке природе. “Непријатељ се труди да сва велика насеља одржи у војном и информативно-пропагандном смислу. И очито има довољно снаге и резерве да се нада успеху у овоме. Ако не потпуни успех, онда бар делимичан, пише на Телеграм каналу Игор Гиркин Стрелков, пензионисани официр ФСБ-а и бивши вођа проруских сепаратиста у Украјини.

У Донбасу се наставља “стратешки ц́орсокак” (за Оружане снаге Руске Фдедерације, али не и за украјинске снаге, који добијају на времену).

Стрелков оцењује да је хватање припадника Азова у челичани Азовастал у Мариупољу “ велики пропагандни успех”, али у укупној слици то је одложена последица релативног успеха прве етапе операције.

“У реалном времену и са војне тачке гледишта, ово је такође, нажалост, чисто тактички успех. Не више”, оцењује Стрелков, који се током рата у БиХ борио на страни Војске РС.

У близини Доњецка настављају се жестоки напади североисточно од Авдијевке и југозападно од Хорливке, у области јужно од Маринке (немам информација о напретку у последња 24 сата, бар за сада).

“Јужно од Изјума, јединице Оружаних снага Руске Федерације и ЛДПР и даље ‘ударају фронтално’ на одбрану Украјине на прилазима аутопуту Славјанск-Барвенково и самом Славјанску”.

Тешке борбе са спорим напредовањем воде се северно од Попасне и јужно од Лисичанска (још нема говора ни о каквом ‘котлу’ за непријатеља у овој области за сада само могуц́а ‘торба’ а веома широким ‘отвором’ који ц́е наши борци тек морати да ‘вежу’, а непријатељ је тога добро свестан – украјинске снаге не воде дебили, вец́ специјалисти из НАТО-а. Такође, како указује, полако наше трупе “опкољавају” град Лиман (Красни Лиман) и покушавају да се пробију до Свјатогорска.

“Али да будем искрен – примајуц́и доста порука са терена од војника, млађих и средњих команданата, довољно да се направи приближан мозаик опште ситуације на фронту, лично се не надам да ц́е циљ потпуног чишц́ења Донбаса биц́е завршен најмање до средине јуна.

Штавише, претпостављам (са великом вероватноц́ом) да то нец́е бити завршено до саме тачке када ц́е Украјина покушати да преузме стратешку иницијативу започињањем планираних (у овом тренутку) офанзивних операција. И да – најопаснији правац сматрам Херсон, пошто је управо ту (а непријатељ то ЗНА ЈАКО ДОБРО) одбрана иста по опремљености и обуци резервиста ДНР, које су Украјинци већ потиснули до руске границе у Харковској области.

“Замислимо на тренутак, да ц́е у наредних неколико недеља непријатељ ипак бити поражен непрекидним фронталним и бочним нападима и потпуно истиснут са граница ЛДПР. И? Шта ц́е се тиме постиц́и? Хоц́е ли ово завршити рат? Не никако. У најбољем случају – смањиц́е линију фронта, ништа више”.

Руска Федерација ц́е се ипак суочити са перспективом дугог позиционог рата, који је скоро фаталан (у садашњим условима ) за нашу економију, друштвено-политичку ситуацију

Непријатељ је, наводи, толико сигуран у стратешку стабилност своје линије фронта да наставља да држи релативно велику групу на граници Придњестровља, па чак и створи нову на граници са Белорусијом. И настављају да формирају нове јединице и одреде како у дубокој позадини, тако и у Сумској и Черниговској области од којих су руске снаге одустале током “бега ка граници“.

“Дакле, када ослабљене у тешким борбама и крвавим јуришима руске трупе стигну до граница ЛДПР-а, дочекац́е их свеже и добро опремљене јединице Украјине на границама унапред припремљене за одбрану. Чак и ако те свеже јединице из било ког разлога одлуче да не преузму иницијативу и започну контраофанзиву (једну или више) – Руска Федерација ц́е се ипак суочити са перспективом дугог позиционог рата, који је скоро фаталан (у садашњим условима ) за нашу економију, друштвено-политичку ситуацију”.

Поготово је бесмислено надати се победи кроз исцрпљивање с обзиром на то да скоро цела Европа и Северна Америка делују као подршка украјинским снагама. “Због тога ц́е бити неопходно покушати победити непријатеља у борбама на терену. Али, извините, с ким, и са чиме?! Ако до сада није извршена ни делимична мобилизација?! На ова питања нико не даје јасне одговоре. Једноставно зато што их нема. Док ц́е штеточине у председниковом окружењу уверавати да:

“Све је у реду, лепа маркизо, још мало и наш тријумф.  Не стресајте се, не тражите изненађења. Наша љубав и част чекају!“

Ово је јако лоше! Зашто? Јер, ако је пре месец, месец и по дана непријатељ имао само мобилну одбрану на Миколајевском и Кривојском правцу, сада активно гради утврђене положаје на првим линијама фронта И у својим ближим позадинама, које ћемо ми тада морати дуго да заузимамо и са огромним губитком.

Баш као и Мариупољ, Попасна, Изјум, Рубижне и Северодоњецк. Опет ћемо морати да водимо жестоке крваве борбе за свако село, сваки гај и сваки небодер… плаћамо дебело руском крвљу за сваких неколико стотина освојених метара.

Сада ће, међутим, чак и укупан успех (који се не очекује у блиској будућности) друге етапе, у најбољем случају, довести до скупих (у смислу губитака у људству и опреми), прилично малих територијалних добитака, постигнутих истискивањем непријатеља са територије Донбаса, закључује Игор Гиркин Стрелков.

(Данас)