Игор Радошевић: Питање вађења и прераде литијума није питање политике, економије, или екологије - већ питање живота и смрти. Пројекат „Јадар“ није обустављен, Рио Тинто довлачи тешку механизацију из Аустралије

Игор Радошевић, еколошки аналитичар оценио је да је питање вађења и прераде литијума у Србији питање не политике, економије или екологије, већ питање живота и смрти. Он је рекао и да компанија Рио Тинто никада није престајала да ради у Србији, као и да еколози имају инсајдерске информације са неколико страна да је наводно обустављање пословања те компаније било "привремена опција пред априлске изборе" пошто су блокаде на мостовима претиле да направе превагу на изборима. Рио Тинту је тада, како додаје, наложено да примире своје "активности".

„Нисам видео да је Рио Тинто затворио канцеларије овде…Зашто довлаче тешку механизацију из Аустралије? Добили смо инсајдерске информације које то потврђују, а тешка механизација служи бушењу“, рекао је Радошевић у емисији „Иза вести“ ТВ Н1.

Према његовим речима, поента приче је да се држава тренутно само примирила, да пројекат Рио Тинто није обустављен, те да је то учињено да би се смирио бес народа који је изашао на улице, што је уплашило власт. Он је оценио и да је дипломатским путем злоупотребљен организатор протеста пошто је дао реч да ће да повуче људе кад власт испуни услове.

Радошевић наводи да је после тога бес народа спласнула. „Али, колико видим, народ се поново буди и чека нове протесте“, каже.

„Најава изградње фабрике батерија у Србији јако лоша вест“

Словачки произвођач батерија ИноБат саопштио је раније данас да је потписао меморандум о разумевању са Владом Србије у вези са изградњом фабрике батерија за електрична возила укупног кацитета од 32 гигавата, објавила је словачка агенција ТАСР, позивајући се на Ројтерс. Једна од инвеститора у ИноБат је рударска група Рио Тинто. Поводом те вести, Радошевић је навео да је то „јако лоша вест“ и да Рио Тинто никад није ни отишао из Србије.

Објашњава и да свака компанија, када добије забрану рада од земље у којој послује, значи да прекида све договоре, да обустављу причу са литијумом. То значи и да треба да затвори кацеларије и изађе из земље – што се у овом случају није догодило.

Прича о фабрици батерија економски може да буде добра али не под условом да се у истој земљи вади и прерађује литијум и прослеђује у фабрике, каже Радошевић.

Он оцењује да је у случају фабрике „Илевенис” у Суботици другачија ситуација у односу на Рио Тинто, будући да су рекли да ће сировине доносити и из иностранства, да неће литијум вадити и прерађивати у Србији.

„Отварање фабрике батерија може да буде добра ствар само ако се код нас не вади и прерађује литијум јер прерада изазива последице по животну средину“, каже.

„Литијумске батерије ускоро застареле – као да купујете ауто стар 30 година“

Радошевић објашњава и да ће литијумске батерије ускоро бити застареле, да се појављују нове – натријумске, алуминијум и со батерије које су јефтиније, али и дуготрајније. „То вам је као да купујете сада аутомобил стар 30 година, тренутно се литијумске батерије користе, али дугорочно гледано – последице су огромне од литијума“, истиче еколошки аналитичар.

„Притом јадарит је стена, унутар ње су литијум и бор, а да бисте то из ње извукли потребне су огромне количине сумпорне киселине, а чак се помиње и цијанид“, наводи Радошевић и позива се на изјаву професора Ратка Ристића да је за прераду литијума потребно 15.000 цистерни цијанида, али и 1.100 тона сумпорне киселине дневно.

На питање да ли је све то економски, еколошки или политички проблем у Србији, Радошевић одговара:

„То је питање живота и смрти“ и додаје да имате ситуацију да ћете због рудника морати да евакуишете становништво, да је Рио Тинто хтео да користи и систем за испуст вода поред Дрине, а да уместо тога сада планирају да пусте отпадне воде у реку Јадар и плодно земљиште јер је тај део земље препун подземних вода.

„Нова министарка доведена да започете пројекте спроведе до краја“

Упитан како је могуће да други по снази конгломерат у експлоатацији руде у свету који запошљава 45.000 људи себи дозвољава „шуња кроз Србију“ и да се бави бушењем ноћу, Радошевић наводи да РТ не жели конфликте, да су имали ситуацију да им је радник претучен од стране мештана, те да они тамо не смеју слободно да се крећу.

Изнео је и податак да из Рио Тинта плаћају куће у области Јадра по 150.000 евра, па и више и да су према последњим информацијама које је добио две куће продате за 480.000 и 520.000 евра.

Поводом изјаве нове министарке Дубравке Ђедовић да је Србија срећна што има литијум, он оцењује да је „нова министарка доведена да започете пројекте спроведе до краја“.

„Не верујем ни прошлој ни овој министарки. Ова нова је образована госпођа, радила је у Европској инвестицоној банци за Западни Балкан где је имала велику плату, тамо су плате 5.000 евра па на горе. Била је и члан ИО Комерцијалне банке, ту нема нико испод 5.000 евра плату, а онда неко са том платом да дође да буде министар и ради за пет пута мањи новац…Ту постоји сумња на скривене мотиве и скривене интересе“, додаје Радошевић.

(Н1)