Igor Panarin: Želim da već 2016. godine Beograd postane četvrti glavni grad Evroazijske unije

U SVOM poslednjem intervjuu prof. dr Igor Panarin, dekan Diplomatske akademije Ministarstva inostranih poslova Rusije, rekao je da bi imalo puni smisao da i Srbija bude uključena u sastav Evroazijske Unije čije formiranje je pre nekoliko dana inicirao predsednik Vlade RF Vladimir Putin.

Zato su FAKTI dr Panarinu postavili nekoliko pitanja.

Da li je to rezultat samo vaših ličnih promišljanja i zaključaka ili imate neka saznanja da Srbija već figuriše u planovima premijera Putina koji se tiču Evroazijske Unije?

- Što se tiče Srbije, sve što sam rekao deo je mojih ličnih geopolitičkih pogleda. Pre pet godina sam započeo izradu Globalne koncepcije formiranja Evroazijske Unije, tako da polažem velike nade da će moje teorijske stavove vezane za Srbiju podržati Vladimir Putin.

Da li Srbija treba da stupa u Evroazijsku Uniju u momentu kada je (12 oktobra) dobila pozitivan odgovor iz Brisela na svoj zahtev da stupi u EU?

- Evropska Unija se nalazi u najvećoj krizi dosad i na ivici je raspada. Mnogi eksperti već govore da treba odustati od evra kao zajedničke evropske valute. Zato ne može biti ni govora o bilo kakvom realnom procesu integracije Srbije u Evropsku Uniju! Tim pre što se pred bankrotstvom nalaze mnoge zemlje Unije – Grčka, Portugalija, Velika Britanija, Francuska, Irska... „Kandidatura“ je jeftina birokratska igra koju su smislile birokrate iz Brisela da Srbiju odvrate od realnih integracionih procesa na evroazijskom prostoru.

Šta bi Srbija konkretno dobila od stupanja u Evroazijsku Uniju i šta bi to Beogradu stupanje u taj međudržavni savez  donelo više od ulaska u Evropsku Uniju?

- Kao prvo, nema govora da Srbija može realno pristupiti EU pre 2020. godine. „Kandidatura“ i ostalo - to su samo prazne priče onih koji žele da dobiju jednostrane geopolitičke ustupke od Srbije!

A u okvirima Evroazijske Unije bi industrija i poljoprivreda Srbije dobile pristup ogromnom tržištu robe i usluga koje se intenzivno razvija do Alma Ate i Vladivostoka.

U svom pomenutom televizijskom nastupu rekli ste i da bi Beograd mogao postati jadna od prestonica Evroazijske Unije. Koliko je ta ideja realna?

- Da, realna je. Lično želim da već 2016. godine Beograd postane četvrti glavni grad Evroaazijske Unije. Upravo je to put da se Beograd pretvori u glavni saobraćajni čvor za robu i usluge na Balkanu. Svoj ključni geopolitički položaj Beograd treba da materijalizuje i pretvori u ekonomske koristi. Tu pre svega mislim da bi ruske železnice trebalo da završe koridor od Moskve do Bratislave i produže njegovu trasu do Beograda, a zatim da je nastave dalje prema Istanbulu. 

Evroazija je veliki integracioni kontinent, kontinent samobitnih civilizacija koje nikada nisu znale za ropstvo, koje su sposobne za inovacioni, duhovno-moralni i tehnološki prodor. Upravo zato je celishodno postepeno formiranje Evroazijske Unije koja bi iskoristila konstruktivno iskustvo evroazijskog jedinstva formiranog tokom hiljada godina (knez Trubeckoj ga je nazvao `opšteevroazijskim nacionalizmom`), kao i iskustva međudržavne izgradnje u Evropskoj Uniji  i  u  postsovjetskoj Zajednici Nezavisnih Država.

Zbog svega ovoga, Evroazijska Unija i može da ima nekoliko centara. Za Severnoevropski – Sankt Peterburg, za južnoazijski – Alma Atu, za istočnoevropski – Kijev, za balkanski – Beograd, a za maloazijski – Istanbul ili Ankaru.

Evroazijski Savez će u prvoj fazi obuhvatiti zemlje bivšeg SSSR, bez pribaltičkih republika kao katoličkih zemalja. Da li se može očekivati da će njihovo mesto zauzeti balkanske zemlje? 

Mislim da bi pored Srbije u Evroazijski Savez postepeno mogle da budu priključene i druge balkanske zemlje. Postepeno, do 2020. godine, mogla bi da bude osnovana i Balkanska konfederacija sa glavnim gradom u Beogradu. Upravo u okviru Balkanske konfederacije, čiji član može da postane i Albanija, moguće je rešiti problem Kosova. Kosovo potencijalno može da postane poseban region sa specijalnim statusom, pod uticajem četiri zemlje: Albanije, Makedonije, Srbije i Crne Gore.

Koje funkcije će budući glavni gradovi imati? S obzirom da ste predložili da Parlamentarna Skupština nove Unije bude u Sankt Peterburgu, koje bi funkcije mogao imati Beograd?

- Beograd treba da postane glavno saobraćajno središte zemalja Evroazije i Bliskog Istoka, tačka u kojoj će se Balkan konsolidovati, a takođe - centar Balkanske konfederacije.

Već nekoliko godina traje aktivni proces integracije evroazijskog ekonomskog i odbrambenog prostora kojeg je inicirala Rusija.

Jer, od 1. januara 2011. godine u okviru Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan) postoji punokrvni jedinstveni carinski prostor sa slobodnim obrtom robe, naravno bez specifičnih proizvoda koji su zabranjeni ili za koje postoje ograničenja. Imam u vidu narkotike i još ponešto. Inače, u Carinskoj uniji je već došlo do naglog skoka robne razmene - za celih 43 odsto!!! Funkcionisanje Carinske Unije omogućilo je državama-članicama i povećanje tempa ekonomskog rasta za jedan i po put.

Da li će eventualnom ulasku Srbije u Evroazijsku Uniju smetati to što ona nema zajedniču granicu sa zemljama članicama Unije?

- U svetu gde funkcionišu globalne informativne tehnologije to nije problem. Na primer, francuske prekomorske teritorije u Južnoj Americi se nalaze na ogromnoj udaljenosti od Pariza. I ništa...

Osim toga, niz zemalja koje danas ulaze u sastav Evropske Unije – npr. Mađarska i Slovačka potencijalno mogu da se pridruže Evroazijskom Savezu i da dobiju poseban status.

Verovatno ne treba posebno dokazivati da je stupanje Srbije u Evroazijsku Uniju moguće jedino ukoliko Beograd kardinalno izmeni državni kurs u pravcu Rusije. Smatrate li da je takav geopolitički obrt moguć?

Srbiji nema budućnosti bez tesnog saveza sa Rusijom! Ko to ne shvata taj ne voli svoju zemlju. Nema sumnje da je deo političke elite u zemlji orijentisan na London kao globalni centar svetske uprave.

Globalna kriza je pokazala agoniju ideologije Liberalnog kolonijalizma koji Britanska Imperija svetu nameće već 500 godina (eksploatacije, narkoliderstvo, finansijski i informativni terorizam i td.). Ono što se događalo u Londonu avgusta 2011. godine, kada su vršeni pogromi i pljačke, bilo je epicentar masovnih nereda u Engleskoj. Nastupio je period teške bolesti zapadne civilizacije. 

Postoje dva modela ljudskog razvoja: jedan je – eksploatacija, materijalne vrednosti, a drugi – traženje uzvišenog duhovnog života. Upravo sada, čovečanstvo se nalazi u prelomnom trenutku kada prelazi u novu fazu svog razvoja, kada traje aktivno traganje za efektivnim lekovima za sistemsku bolest zapadne civilizacije koja svet vodi u propast.

Od decembra 2012. godine, model LIBERALNOG KOLONIJALIZMA, koji leži na „tri kita“ – dolaru kao svetskoj valuti, ideologiji kolonijalnog libaralizma (ideologiji eksploatacije) i vojnoj dominaciji SAD - može prestati da postoji. Ukoliko se to dogodi, savremeno čovečanstvo će se zaustaviti na samoj ivici ambisa. Upravo tada će i u Srbiji započeti korekcija spoljnopolitičkog kursa i smena elite. Nakon toga Srbija će početi da aktivno učestvuje u integracionim procesima Evroazije.

Mi smo sa pažnjom slušali Vaše stavove o Turskoj. Kako komentarišete jačanje i širenje turskog prisustva i uticaja na Balkanu, posebno aktivnosti njenog premijera Erdogana?

Turska je potencijalni regionalni centar Evroazijske Unije. Premijer Erdogan je snažan i harizmatičan politički lider koji pokušava da obnovi geopolitički uticaj na teritoriji bivše Osmanske imperije. Prvi korak na putu integracije Turske u Evroazijsku Uniju bila bi obnova odgovornosti Turske i Rusije (u skladu sa sporazumom iz 1921. godine) za sudbinu naroda Adžarije. 

Turska ima želju da za svoje ciljeve aktivno koristi krah akcije britanske obaveštajne službe MI-6 koja je bila usmerena na rekonstrukciju Bliskog Istoka u interesu Londona (operacija „Arapsko proleće“) i za preuzimanje uloge neformalnog lidera na teritoriji bivše Osmanske imperije. Turska ulaže ciljane napore da se pozicionira kao centar oko koga će se formirati Osmanski Komonvelt od zemalja Bliskog Istoka.

Turska želi da nastupa kao novi duhovno-religiozni centar sile u postosmanskom svetu i da postane lider na ogromnom geopolitiočkom prostoru Bliskog i Srednjeg Istoka Sredozemlja i Severne Afrike. U ovom kontekstu Rusija je u stanju, a i dužna je, da Turskoj predloži strateško partnerstvo u koordiniranju integracionih procesa u Evroaziji i na Bliskom Istoku. A uloga Srbije je da doprinese takvoj integraciji.

(Fakti)