Игор Кокот: Славко Ћурувија није имао лично, већ само редакцијско обезбеђење; после текста у “Политици експрес” мислио је да свако може да га убије

Игор Кокот, један од чланова обезбеђења редакције Дневног телеграфа, сведочио је данас пред Специјални судом у поступку који се води за убиство Славка Ћурувије, новинара и власника Дневног телеграфа и Европљанина, пише Цензоловка.

Кокот је на почетку саслушања рекао да не зна против кога се поступак води, да не познаје никог од оптужених, као и да му је позив за сведочење слат на погрешне адресе, али да се појавио јер је из новина сазнао да је предложен као један од сведока.

Испричао је да је 1998. године, у јануару или фебруару, на позив Јове Ћурувије, Славковог брата, дошао да ради као обезбеђење редакције, пошто се пре тога догађало да одређени људи долазе и прете новинарима.

„Посао ми је био да заустављам људе на улазу, питам где иду и да људи у редакцији немају проблема. Поред тога, повремено сам радио и уплате пазара“, изјавио је Кокот.

Осим њега, у обезбеђењу су били још и његов брат Ненад Кокот, Ненад Радовић, Дарко Попивода, извесни Неша, чијег пуног имена није могао да се сети, као и „два пензионера која су радила ноћу“.

„Ћурувија није имао лично обезбеђење“

На питање да ли је био лично Ћурувијино обезбеђење, Кокот је изјавио да није. И после судијиног предочавања да је Славкова ћерка Јелена Ћурувија изјавила како је он имао лично обезбеђење, Кокот је остао при исказу да власник ДТ-а није имао ту врсту обезбеђења и поновио оно што је и Дарко Попивода на претходном рочишту рекао, да су они радили као обезбеђење редакције и да су само понекада „у својству редакције“ ишли на трибине, некада на пут са Ћурувијом, да не би морао да вози или, ако нема где да се паркира, да буду у возилу.

Он је рекао и да добро зна шта је лично обезбеђење јер је после тога био у обезбеђењу Зорана Ђинђића и Чедомира Јовановића.

На питање да ли су, док су радили у редакцијском обезбеђењу, носили оружје, Кокот је рекао да нису.

Пре него што је дошао да ради као обезбеђење редакције Дневног телеграфа, Кокот каже да је радио у агенцији 007 Ненада Марковића, у Руском цару, као и у агенцији за обезбеђење Алфа тим, за коју само из приче зна да се као власник помињао Милорад Улемек Легија. У тој агенцији је радио и Дарко Попивода, који је то и сам потврдио на суђењу у октобру.

Игор Кокот је испричао и како је редакција пресељена у стан у приземљу зграде у којој је Ћурувија живео. Рекао је и да је Славко просторије изнајмио и у Београђанки, али да они тамо никада нису ушли. Није имао информације да је Ћурувији прећено, нити да га прислушкују. Каже да тако нешто никад од Ћурувије није чуо. Сетио се само да је тако нешто поменуо само једном:

„Када је кренуло бомбардовање, објављен је чланак да је Славко као призвао бомбе. Ћурувија је тада рекао да због тога било који грађанин може да га убије.“

Ћурувија је, како је испричао Кокот, после почетка бомбардовања тројици преосталих радника обезбеђења рекао да нема више потребе за послом који су до тада радили, да остану да контролишу улаз у зграду, а онда да се договоре да раде нешто у редакцији – прелом, као новинари или возачи.

Ћурувијино убиство

У тренутку убиства Славка Ћурувије, Кокот није радио. Ненад Радовић, који је у том тренутку обезбеђивао зграду у којој је Ћурувија живео, позвао је Кокота и рекао да је Ћурувија убијен и да мисли али да није сигуран да је повређена Бранка Прпа. Питао га је и шта да ради.

Према Кокотовим речима, Ћурувија пет-шест дана пре убиства није излазио из стана. На дан убиства, када је Славко изашао, Радовић га је питао да ли треба да крене с њим, али му је овај рекао да не треба и да Славко и Бранка иду на ручак. Како Кокот каже, Радовић је у тренутку убиства био у портирници на улазу у зграду, чуо је вриштање Бранке Прпе, истрчао и видео Ћурувију како лежи, Прпу поред њега, и никога више.

Након Радовићевог позива, Кокот је за неких пола сата, колико му је требало да стигне са Новог Београда, дошао на место убиства, али није могао да приђе јер полиција то није дозвољавала. Стајао је на улици са људима који су се окупили. Ћурувијино тело је још увек било у пролазу, прекривено. Био је ту целу ноћ заједно са Радовићем и једним од пензионера из ноћног обезбеђења.

На питање Владимира Маринковића, адвоката првооптуженог Радомира Марковића, шта се види из те портирнице одакле су надгледали улаз у зграду, Кокот је рекао да се види само улаз и паркинг испред зграде, али не и пасаж у којем је Ћурувија убијен, који је тридесетак метара удаљен од улаза у редакцију.

Након убиства је остао још неких месец дана да чува улаз. Каже да је то радио из поштовања, да није био плаћен и да, како каже, у таквој ситуацији није ни тражио новац.

На питање Зоре Добричанин Никодијевић, адвоката другоокривљеног и четвртоокривљеног, Милана Радоњића и Ратка Ромића, у каквим је односима био са породицом Ћурувија, Игор Кокот је рекао да је био у одличним односима и са Славком Ћурувијом и са Бранком Прпом, као и у коректним односима са њиховом децом коју је видео само неколико пута. Такође је рекао да нико није притискао децу Славка Ћурувије и да их је видео на сахрани.

„После убиства су долазила два-три возача редакције која нису добила плату, да се наплате. Јова Ћурувија ми је тада рекао да возило редакције превезем код мене како би се сачувало. Мислим да је била лада нива. Код мене је била неких шест месеци, после чега сам тај ауто вратио Јови“, испричао је Кокот.

На питање да ли је раније позиван од стране тужилаштва или полиције, Кокот је одговорио да га је пре две године звала полиција, да је њима дао изјаву и да им је тада дао бројеве телефона и пејџера које је у време убиства користио.

„Човек (Славко Ћурувија) је био стварно диван. Никакву замерку нисам имао“, рекао је Кокот на крају.

Адвокати одбране су искористили прилику и од Игора Кокота узели адресу његовог брата Ненада, док је за Ненада Радовића Кокот знао само да је он некада живео на Црвеном крсту, да је разведен и да је рођен „негде 1968-1970“.

Следеће рочиште је заказано за 28. новембар у 14.30 за када се планира позивање вештака, као и припадника редакцијског обезбеђења, Ненада Кокота и Дејана Михајловића.

(Цензоловка)