И Грчке банке у Србији утицале на пад динара

Грчка банка која послује у Србији последњих дана, када је динар нагло почео да слаби, купује више девиза на међубанкарском девизном тржишту, што последично гура курс навише, сазнаје „Блиц“. Познаваоци прилика на тржишту кажу да има индиција да је девизе у већој количини куповала и Нафтна индустрија Србије.

- Банка с грчким капиталом је то чинила како за своје клијенте резиденте, тако и за нерезиденте, странце који су и раније куповали трезорске записе у динарима, па су се због слабљења динара успаничили и решили да се повуку из динарских позиција које су имали у трезорским записима и да купују девизе - каже наш извор.

Претпоставка је да су грчке компаније које послују у Србији међу клијентима банке који су куповали девизе, и да оне сада, управо због кризе у Грчкој, желе да се повуку из динарских трансакција и пређу у евро.

Према Закону о девизном пословању, нерезиденти, односно странци имају могућност да учествују у куповини дугорочних хартија од вредности, у које спадају трезорски записи на рок доспећа од 18 месеци. Они из тих хартија могу да „изађу“ продајом и пре истека годину и по дана, а управо то су неки и учинили.

- Могуће је и да су банке донеле одлуку да заштите капитал од ризика. Познато је да је капитал банака у динарима, али постоји могућност и да он буде у чврстој валути - објашњава наш саговорник.

Претходног дана, Диана Драгутиновић, министарка финансија, за „Блиц“ је потврдила да динар обарају шпекуланти и додала да Народна банка Србије има довољно девизних резерви којима може у будућности да спречи нагле промене курса које су последица шпекулативних удара.

Као шпекулативна радња у негативном смислу, како су јуче објаснили у Народној банци Србије, доживљава се тржишно понашање учесника на финансијском тржишту, који показују мању спремност да преузимају ризик како у региону, тако и у Србији, у временима турбуленција.

- Поменути опрез инвеститора одражава се на мањи прилив капитала и депресијацијске притиске на валуте у региону. До мање спремности за преузимање ризика долази због неизвесности у погледу тога како ће спорији опоравак еврозоне утицати на извозне перспективе нашег региона. Ово је у највећој мери определило већу тражњу за девизама у последњих неколико дана, када је динар ослабио око 1,7 одсто. Истовремено, валуте у региону су депресирале нешто више, пољски злот око три одсто, а мађарска форинта око 4,6 одсто - кажу у Народној банци.

У Србији послују четири домаће грчке банке „Алфа“, „Еуробанка ЕФГ“, „Војвођанска банка“, чланица Националне банке Грчке, и „Пиреус“, које укупно заузимају 16 одсто тржишног учешћа. Народна банка недавно је рекла да је финансијско стање домаћих банака, које су у власништву банака из Грчке, стабилно, да су ликвидне и солвентне и сви показатељи пословања су у складу са прописаним оквирима. Ове банке су, као и остале банкарске институције које послују у Србији, отпорне на спољне шокове, што је потврђено и стрес-тестовима које је спровела НБС по методологији ММФ.

Шпекулације су иначе легалан посао и оне, слободно речено, значе опсервацију којом се дошло до закључка или веровања да би одређена брза куповина или продаја одређеног сегмента тржишта, изума, робе, финансијских производа, валуте, некретнине, земље и слично могла у кратком року да доведе до зараде. Иако са собом носе епитет негативног мишљења, постоје и ставови да оне доприносе да тржиште буде ефикасније и ликвидније.

- Добар део трговине на међубанкарском девизном тржишту се не обавља за потребе клијената. Наиме, значајан део међубанкарског промета девизама је шпекулативног карактера и проистиче из очекивања банкарских дилера да је њихова процена будућег курса добра и да ће захваљујући томе остварити добит за банку - објашњава Горан Николић, уредник портала економија.орг. Будући да је НБС смањила, односно донела одлуку да се постепено смањи обавезна резерва, на тај начин је ослобођена значајна сума динара. Николић каже да су се ти динари прелили као тражња за девизама на међубанкарском девизном тржишту и утицали на смањење вредности домаће валуте.

- Очекује нас стабилизација курса. Оно што је извесно јесте да ће динар слабити током године четири до пет одсто колико ће износити и инфлација - каже Славко Царић, председник ИО „Ерсте банке“.

(Блиц)