петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хрватско тужилаштво: Због злочина у Олуји процесуирано 3728 лица
Хроника

Хрватско тужилаштво: Због злочина у Олуји процесуирано 3728 лица

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. април 2011.

За кривична дела за време и након Олује процесуирано је 3.728 познатих починилаца, а осуђено је 2.380 лица, саопштило је хрватско државно тужилаштво.

У саопштењу објављеном на Интернет страници, тужилаштво истиче да је током друге половине 1995. године примило велик број пријава за кривична дела почињена за време и непосредно након Олује - највећи део дела против имовине, али и пријаве за угрожавање безбедности у случају паљевина, убиства и у мањем броју за ратне злочине.

У вези с тим периодом, поднето је укупно 6.390 пријава против познатих и непознатих лица, од чега је пријављено 439 припадника оружаних снага. Пријављено је 4.128 познатих починилаца,  део пријава против 400 лица је одбачен, навело је хрватско тужилаштво.

Откривено је и процесуирано, како се наводи, 3.728 познатих починилаца, међу којима је процесуирано њих 395 још док су били припадници хрватских оружаних снага. Осуђено је укупно 2.380 лица.

Тужилаштво има евидентирано 2.262 пријаве за кривична дела у којима починиоци нису откривени, а од тоге поднете пријаве за 24 ратна злочина у којима починиоци нису откривени.

У вези с наведеним пријавама против непознатих, од надлежних органа затражено је предузимање мера и радњи ради откривања починилаца. За најтежа кривична дела пријављена су 33 лица због убиства, а за то дело поднете су и 34 пријаве против непознатог починиоца. Због ратног злочина поднете су три кривичне пријаве против укупно 10 лица, а као и за поменута 24 ратна злочина где су починиоци непознати.

Хрватско тужилаштво указује да се у истраживањима често не разликују жртве рата и жртве кривичног дела убистава, односно жртва кривичних дела ратних злочина, због чега тужилаштво настоји утврдити колики је укупни број жртава кривичног дела.

Евидентирани број жртава кривичних дела  убистава је за време и након Олује је 47, од чега је због убиства 21 особе процесуирано 33 починиоца, док починиоци убистава 26 жртава нису откривени. Због кривичних дела ратног злочина за време и непосредно након Олује процесуирано је 10 припадника хрватских оружаних снага којима се ставља на терет убијање 11 лица, истиче тужилаштво Хрватске.

Наводе се подаци Хрватског хелсиншког одбора по којима је укупан број жртава рата и кривичних дела убистава и ратних злочина 677. У УН Сектору југ (Далмација и Лика) је 410 лица која су изгубила живот, а у УН Сектору Север (Кордун и Банија) је 191 лица изгубило живот, уз 76 убијених и несталих у избегличким колонама. Државно тужилаштво у својим евиденцијама има укупно 114 лица с ових пописа.

Према подацима Управе за затворене и нестале Министарства породице, бранилаца и међугенерацијске солидарности, ексхумирано је 679 лица, док се још 563 лица води као нестало.

Поднето је више од 6.000 пријава против познатих лица за ратне злочине, од којих је део одбачен, а део тих пријава је, зато што се радило о другим кривичним делима у вези с оружаном побуном, уписано у уписнике кривичних пријава за та друга кривична дела, већином за оружану побуну и тероризам.

Због тога тужилаштво нема прецизне податке о броју пријава против познатих лица за ратне злочине, али наводе да је за кривична дела у вези с оружаном побуном пријављено и затим је покренут кривични поступак против 21.641 особе, које су касније обухваћене општом амнестијом.

Хрватско тужилаштво истиче да се још ради на предметима кривичних дела и да тај рад неће престати, све док постоји могућност да је било ко од починилаца или наредбодаваца жив јер ратни злочини не застаревају.

(Танјуг)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер