Хронологија кризе у Грчкој

Грчка, чија је економија на ивици банкрота, избегла је да се то деси прошле године када је добила 110 милијарди евра (160 милијарди долара) међународне помоћи, али је сада неопходан и други пакет за спасавање, јер је државни дуг достигао 350 милијарди евра.

Под притиском ММФ и европских финансијских институција влада је предложила оштре мере штедње као предуслов за добијење нових кредита, а оне предвиђају смањење плата и пензија, повећање пореза и приватизацију више јавних предузећа.

Водећи синдикати су организовали протесте који трају двадесетак дана а најавили су их и када буде усвајан владин програм штедње, што се очекује крајем јуна.

25. маја 2011 - Испред парламента окупило се око 15.000 људи, протестујући због мера штедње, које је грчка влада најавила како би добила финансијску помоћ и смањила буџетски дефицит.

27. маја - Политички лидери нису успели да на састанку са премијером Јоргосом Папандреуом, који је трајао пет сати, постигну консензус о начину за излазак Грчке из дужничке кризе. Креатори политике ЕУ су упозоравали власти у Атини да морају да добију широку политичку подршку за спровођење строгих мера штедње ради смањења дуга, захтевајући консензус какав је постигнут у Португалији, уколико Грчка жели да добије додатну финансијску помоћ за покривање потреба у 2012.

30. маја - Премијер Папандреу изјавио да не планира расписивање ванредних избора. "Избори ће бити 2013. године", изјавио је Папандреу поводом најава у грчкој штампи да се у влади озбиљно размишља о ванредном изласку на биралишта пошто њен нови програм штедње није наишао на подршку опозиције.

1. јуна - Министар финансија Јоргос Папаконстантину је одржао састанак на тему продаје удела државе у ОТЕ са званичницима те немачке компаније, која тренутно поседује око 30 одсто акција грчке групације. Продаја удела је део плана приватизације државне имовине у покушају смањења огромног јавног дуга.

- ЕК саопштила да је остварен "добар напредак" у преговорима између Грчке и међународних експерата који процењују финансијско стање и економске планове те земље.

- Грчки композитор Микис Теодоракис подржао демонстранте који се сваке вечери окупљају у центру Атине и осудио владу због увођења оштрих мера штедње која погађа многе грађане.

3. јуна - Чланови синдиката привремено окупирали зграду Министарства финансија у центру Атине и позвали раднике да организују масовне протесте против владиних мера штење.

- Министарство финансија саопштило да су преговори са ЕУ, Европском централном банком и ММФ окончани "позитивно". Министарство је навело да је на преговорима, који су трајали око три недеље, било речи о реформама које Грчка предузима у складу са обавезама из пакета помоћи од 110 милијарди евра, одобреног прошле године, као и о програму додатних мера.

4. јуна - Два главна синдиката јавних служби и приватног сектора организовала протесте у Атини. Око 1.500 људи прошетало главним градским тргом Синтагма испред парламента, носећи транспаренте на којима је писало "Не новом меморандуму" и "Одуприте се".

6. јуна - Хиљаде Грка који су умрли и даље "примају" пензије, односно чекови стижу на адресе њихових породица. Откривајући тај податак министар рада Лука Кацели је изјавио да ће влада у садашњој економској кризи истражити многе преваре за које се сумња да постоје у области социјалних давања, јер оне сваке године прогутају милионе евра.

 - Грчка постигла споразум о продаји 10 одсто државног удела у домаћој телекомуникационој компанији "Хеленик телеком" (ОТЕ) немачком "Дојче телекому", чиме је почела да спроводи амбициозни програм приватизације ради смањења свог огромног дуга.

- Премијер Папандреу изјавио да ће размотрити одржавање референдума о новим мерама штедње, неопходним да би та презадужена земља наставила да добија међународну финансијску помоћ.

- Финансијски ослабљена Грчка може да врати дугове уколико прода милијарде евра вредну државну имовину и спроведе планове за буџетска кресања, изјавио члан извршног одбора Европска централне банке Лоренцо Бини Смаги.

7. јуна - ММФ је отворен за могућност одлагања отплате зајма одобреног Грчкој, али сматра да би шири репрограм дуга изазвао огромне проблеме у еврозони, изјавио је виши представник ММФ-а у Грчкој, Боб Тра. Он је додао да је званична Атина остварила напредак у борби против дужничке кризе, али сада не мозе да допусти себи да успори са реформама.

8. јуна - Стопа незапослености у марту порасла је на нови рекорд, док је у априлу индустријска производња пала за чак 11 одсто на годишњем нивоу, у време док та земља примењује оштре мере штедње да би смањила огроман дуг, показали су званични статистички подаци.

9. јуна - Влада подржала спровођење новог пакета строгих мера штедње које су од кључног значаја за ту презадужену чланицу зоне евра, како би наставила да добија међународну кредитну помоћ.

Петогодишњи план оштре штедње предвиђа ново кресање трошкова од око 28,4 милијарде евра и нове мере за повећање прихода са циљем свођења грчког буџетског дефицита испод један одсто бруто домаћег производа до 2015, са прошлогодишњих 10,5 одсто БДП. Парламент о том предлогу треба да гласа 28. јуна.

10. јуна - Стопа инфлације у Грчкој у мају успорила је на 3,3 одсто на годишњем нивоу, са априлских 3,9 одсто, показали су званични подаци.

- Премијер Папандреу упозорио дисиденте из своје странке ПАСОК да не одбацују мере штедње које су договорене у оквиру новог споразума о помоћи тој земљи, у тренутку када су главни синдикати започели нове штрајкове. Запослени у државним компанијама, које су планиране да буду приватизоване, почели 24-часовну обуставу рада.

12. јуна - Најмање 20.000 људи протестовало у Атини због оштрих мера владе, а запослени у државном предузећу ППЦ најавили штрајкове како би се супротставили плану владе да прода ту компанију.

- Агенција за одређивање кредитног рејтинга "Стандард енд Пурс" саопштила да је снизила рејтинг Грчке за три степена на оцену ЧЦ, наводећи као разлог значајно већу могућност банкрота те презадужене чланице еврозоне.

13. јуна - Грчка успела да на аукцији владиних обвезница прибави 1,62 милијарде евра (2,33 милијарде долара), дан након што јој је додељен најнижи суверени кредитни рејтинг на свету због страховања да би приватни инвеститори могли бити позвани да поделе терет потенцијалног репрограмирања грчког дуга.

14. јуна - Немачки министар финансија Волфганг Шојбле изјавио да је званични Берлин спреман да Грчкој одобри додатну финансијску помоћ у склопу другог пакета помоћи ЕУ и ММФ тој земљи, под условом да у томе учествују и банке и други приватни кредитори.

15. јуна - Премијер Папандреу позвао на национално разумевање за владин програм штедње. Демонстранти бацали "Молотовљеве коктеле", док је полиција употребила сузавац, а у сукобима је повређено више од 30 људи, укључујући припаднике полиције.

- Министар за развој Михалис Хрисохоидис изјавио да влада национаног јединства која би евентуално била формирана не би могла поново да преговара са ЕУ и ММФ о пакету помоћи.

- Државна телевизија НЕТ јавила да премијер Папандреу разговара са лидером "Нове демократије" Антонисом Самарасом о формирању могуће широке коалиционе владе која би имала задатак да се избори за дубоком дужничком кризом.

16. јуна - Папандреу најавио да ће данас формирати нову владу и тражити поверење у парламенту. Аналитичари кажу да ће прва жртва у влади бити министар финансија Јоргос Папаконстантину, који је и био главни архитеткта спорних мера штедње, јављају агенције.

Политички аналитичари у Грчкој упозоравају да би ванредни избори довели земљу у још већу економску и политичку кризу.

(Танјуг)