Холандија и Велика Британија за независност Косова, Румунија против ње

У Палати мира у Хагу Румунија је данас оценила да је једнострана декларација о независности Косова нарушила основне принципе међународног права, док су Холандија и Велика Британија заступале тезу да сецесија Косова није противна међународном праву.

Осмог дана расправе у Међународном суду правде представници Румуније су поручили да је једнострано проглашење независности Косова у супротности с међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

"Србија је у последњој деценији прошлог века кршила основна људска права становништва на Косову, али у тренутку проглашења независности у фебруару 2008. године, Београд није имао никакву контролу над Косовом и није било кршења права која би оправдала сецесију", изјавио је делегат Румуније Космин Динеску.

Према његовим речима, Србија је у фебруару 2008. потпуно другачија држава у односу на 1999. годину и одлука о проглашењу независности не може бити заснована на околностима од пре 10 година.

Динеску је судијама Међународног суда указао да је Косово имало специфичан статус у СФРЈ и да у тренутку једностраног проглашења независности Косова, СФРЈ није постојала већ 16 година.

"Распад СФРЈ је окончан 1992. године, а Косово је од тада било саставни део Србије и није било ентитет са правом на самоопредељење које би оправдало сецесију", нагласио је Динеску.

Са друге стране, Холандија је оценила да је народ Косова имао право на самоопредељење и отцепљење од Србије "зато што су власти у Београду годинама систематски кршиле грађанска и људска права Албанаца".

Међународно право, стога, дозвољава прокламовање независности Косова, јер како је навела представница холандске делегације Лисбет Лајнзад, "народи имају право на самоопредељење као 'последње средство' када им је то право ускраћено унутар држава, а све остале могућности исцрпљене кроз преговоре и политичке процес.

Она је закључила да су ти услови задовољени у случају Косова, наводећи да су кршења права Албанаца од власти у Београду - од ограничења аутономије 1989. године до организоване кампање злочина и протеривања Албанаца 1999 - подробно документована у извештајима УН, резолуцијама Савета безбедности УН и Хашког трибунала, а како је навела "признала их је и Србија у наступу пред Међународним судом правде".

"После таквих кршења његових права, није се могло очекивати од народа Косова да пристане да и даље живи у саставу Србије", оценила је Лајнзад.

Велика Британија је тврдила да међународно право не регулише право на сецесију, односно да је неутрално у односу на то право.

Последњег дана расправе, у петак, своје аргументе у прилог одбране српских интереса изнеће Венецуела и Вијетнам.

Генерална скупштина Уједињених нација затражила је у октобру прошле године од МСП саветодавно мишљење, односно став о питању "да ли је једнострана декларација о независности Косова, коју су издале привремене институције Косова, у сагласности с међународним правом.

(Танјуг)