петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ХХО: У Хрватској нико није осуђен због "Олује"
Хроника

ХХО: У Хрватској нико није осуђен због "Олује"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. април 2011.

Хрватски хелсиншки одбор (ХХО) саопштио је данас да су нетачне тврдње хрватског тужилаштва о броју почињених злочина и процесуираних особа оптужених за злочине у акцији "Олуја", истичући да ниједан припадник Хрватске војске и полиције није осуђен за учешће у тим злочинима.

"Према нашим подацима, ни један припадник Хрватске војске или полиције, нити било ко други, није осуђен за ратни злочин над Србима, било цивилима, било војницима, због злочина почињених након 'Олује'", истиче ХХО.

Државно тужилаштво Хрватске саопштило је у недељу, 24. априла, да су током "Олује" почињена 24 најтежа ратна злочина убиства са укупно 156 жртава, и 47 такозваних обичних убистава. Од укупно 24 ратна злочина са 156 жртава, за највећи део још трају истраге, док је за 11 убистава процесуирано 10 припадника хрватских оружаних снага, наводи даље то тужилаштво које није саопштило резултате процесуирања.

ХХО истиче да подаци тужилаштва о броју српских жртава не одговарају истини јер је након завршетка војне акције "Бљесак" у мају 1995. у западној Славонији тадашњи министар одбране Гојко Шушак изјавио пред хрватским посланицима да је "у тој акцији убијено 450 непријатељских војника". "Непосредно по завршетку 'Олује' канцеларија председника Туђмана је обавестила јавност да је у 'Олуји' убијено 950 непријатељских војника. Рањеника опет није било ни у једној од болница којима гравитирају ослобођена подручја, а није било ни заробљених. Никад није објављено колики је број особа ликвидираних у 'чишћењима терена'. У време злочина у Груборима, када је убијено 11, а не 8 старијих особа, специјалци су истовремено тврдили да су ликвидирали 40-ак  'одметника'", наводи ХХО.

Никада нисмо сазнали судбину особа са којима се хрватска специјална полиција оружано сукобљавала, преноси ХХО. Додаје се да је за ратне злочине почињене током последњих 20 година осуђено само 28 особа припадника Хрватске војске и полиције, а остало су Срби.

ХХО наводи да није познато на основу чега је тужилаштво закључило да су након "Олује" почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, када нико није осуђен за ратни злочин након "Олује". Одбор подсећа да су сви оптужени због масакра у Вариводама код Книна, где је 28. септембра 1995, скоро два месеца након "Олује", побијено девет немоћних стараца, ослобођени због недостатка доказа.

ХХО истиче да локалне власти у Вариводама нису дозволиле да се изврши криминалистички увиђај, као што је то био случај у селу Груборима где је "одбијен захтев заменика команданта специјалне полиције Жељка Сачића да изврше лажни увиђај с тиме да се уз убијене старце стави оружје како би изгледали као наоружани одметници".

ХХО истиче да су, према њиховим извештајима, само цивили убијени након окончања "Олује", за шта постоје изјаве два сведока, који нису били у "побуњеничким јединицама". "Наши посматрачи имали су информације о још неколико стотина мртвих, али они нису уврштени на попис, јер нису одговарали утврђеним критеријимима", кажу у ХХО.

Њихови активисти су установили да је "на ослобођеном подручју спаљено, срушено или темељно уништено 20.000 објеката, укључујући куће и пољопривредне објекте, али и зграде од јавног интереса - железничке станице, амбуланте, школе, трафостанице, ступове за електричну енергију и друго". "Све то указује на закључак да се радило о планском уништавању с циљем онемогућавања повратка цивилног становништва и поновног успостављања нормалног живота. Ова паљења и уништавања наставила су се још неколико година након 'Олује'", наглашава ХХО који је о свему објављивао документе.

ХХО истиче и да није познат критеријум раздвајања жртава рата од жртава ратних злочина и убистава. "Све жртве убијене након 'Олује' ликвидиране су као циљана група - као припадници српског народа, па се радило искључиво о жртвама ратног злочина. Тужилаштво може сва убиства након 'Олује' да процесуира као ратни злочин јер у супротном примењује правно волунтаристичку методу карактеристичну за 'правне теоретичаре' који сматрају да починиоци убистава након Другог светског рата не могу бити процесуирана за ратне злочине јер је рат био завршен", наводи ХХО.

У саопштењу се наводи да када би се применио тај наводни правни принцип, нико ко је убијен након акције "Олуја" - 9. августа не би могао бити третиран као ратна жртва, па нико не би могао бити процесуиран за ратне злочине, укључујући генерале Готовину и Маркача.

Одлуку хрватске премијерке Јадранке Косор о дипломатској офанзиви како би се извршио притисак на Хашки трибунал да промени своју пресуду о удруженом злочиначком подухвату са циљем протеривања Срба, ХХО сматра кршењем принципа владавине права и нападом на уставни поредак без преседана. Уместо да је наредила детаљну истрагу о стварном броју жртава након "Олује", премијерка Косор је наредила истрагу о томе ко је, поштујући уставни закон о сарадњи с Хашким судом, доставио суду транскрипте.

Тај одбор наводи да изнете податке хрватског тужилаштва "доживљава као део дипломатске офанзиве свих нивоа хрватске власти, али и као доказ да се у Хрватској у односу према ратним злочинима и владавини права ништа битно није променило током задњих 15 година".

"ХХО сматра да све наведено доказује да у Хрватској ни данас не постоји политичка воља за процесуирање ратних злочина који су се десили након окончања акције 'Олуја'", закључује ХХО.

(Танјуг)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер