Hasanaginica "proterana" iz crnogorskih čitanki

Podgorica – Jedna od najlepših narodnih balada „Hasanaginica” nije po volji protagonistima crnogorskog jezika i književnosti, bez obzira na to što su se njoj divili Gete, Valter Skot, Aleksandar Sergejevič Puškin... Ova pesma, ali ni srpski jezik, ni bilo koji drugi osim crnogorskog, neće više biti u čitankama u Crnoj Gori.

Međutim, od prvog septembra neće ni veliki broj đaka i studenata, koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi, biti u učionicama i amfiteatrima ukoliko nastava ne bude organizovana na srpskom jeziku. Neće u škole ni đaci – pripadnici drugih manjinskih naroda, osim malobrojne hrvatske populacije koja razume ponuđeni koncept crnogorskog jezika i književnosti.

„Ukoliko Ministarstvo prosvete ne udovolji zahtevima đaka, studenata i roditelja da se nastava u obrazovnim institucijama izvodi na jezicima naroda kom pripadaju a ne samo na crnogorskom jeziku, prvog septembra ove godine umesto da sednemo u učionice i amfiteatre počećemo štrajk, kakav do sada ne pamti Crna Gora”, rekao nam je jedan od članova organizacionog odbora „Štrajkom do svog jezika i književnosti” koji želi ostati anoniman.

Ministarstvo prosvete je pre dva meseca saopštilo da će biti udovoljeno zahtevima dece da se obrazuju na jezicima naroda kom pripadaju, ali takvu najavu nedavno je javno „korigovao” niko drugi do predsednik Crne Gore Filip Vujanović koji je rekao da nije dobro da u građanskoj državi postoje jednonacionalna odeljenja i da bi drugi trebali da podrže to što su podržali Hrvati u Crnoj Gori.

Istina, ni Vujanović, ali ni ministar prosvete Slavoljub Stijepović, ne saopštavaju da li će i kada biti izrađeni programi i udžbenici za ostale jezike u službenoj upotrebi i ko će ih predavati, i koliko Crna Gora ima licenciranih nastavnika i profesora crnogorskog jezika.

Deca, djeca ili pak đeca nije više dilema ni u Zavodu za udžbenike jer od ove školske godine đaci će izučavati crnogorski jezik i književnost iz novih udžbenika, napisanih u skladu sa novim pravopisom.

U udžbenicima za devet razreda osnovne škole i četiri gimnazije, prvi put će se koristiti obe ispravne varijante crnogorskog jezika, odnosno ravnopravno će biti zastupljene nejotovane i jotovane reči (gdje – đe, sjekira – śekira, sjutra – śutra, djevojka – đevojka, tjeme – ćeme, tjeskoba – ćeskoba...), ali to međutim ne znači da će udžbenici biti napisani na obe ispravne verzije.

Direktor Zavoda za udžbenike Nebojša Dragović saopštio je da će biti korišćeni takozvani dubleti, ali da neće biti „mešanja jotovanih i nejotovanih oblika u istome tekstu u autorskoj reči”, što praktično znači da će jedan tekst biti napisan u jotovanoj, a drugi u nejotovanoj verziji, s tim „da će autori voditi računa da obe budu ravnopravno zastupljene”.

„U udžbenicima će biti ravnopravno zastupljene obe varijante, na isti način kako su tretirane u pravopisu. Svi učenici dobiće mogućnost ravnopravne upotrebe i jotovane i nejotovane varijante”, rekao je Dragović.

Savet za opšte obrazovanje je dao zeleno svetlo za štampanje udžbenika na crnogorskom jeziku nakon što je usvojio Program za osnovne, srednje škole i gimnaziju, a pre toga je usvojio Gramatiku crnogorskog jezika i Pravopis.

Glas protivljenja programu iz kojeg je izbačena „Hasanaginica” a umesto nje uvrštena „Ženidba Milića barjaktara” javno je iskazala profesorka Božena Jelušić koja je istakla „da u programu nema građanskog i metodičkog iskoraka” te da je „programom nestala ’Hasanaginica’“.

„Mi ćemo se jednom stideti, u domenu struke, nauke i literature. Da se po jedan komad zalepio za udžbenik u vezi sa novim nazivom jezika i njegove kodifikacije i da se nije ništa naknadno pravilo, to bi bilo rešenje. Ovo nije posao, nego krpljenje”, ocenila je ona.

Predsednik NVO Inicijativa mladih za ljudska prava Darko Rašović kaže da ministarstvo treba da pristupi izradi nastavnog plana i programa, kao i udžbenika za osnovne i srednje škole, koji su namenjeni deci koja će se obrazovati na srpskom jeziku.

„To treba da rade profesori srpskog jezika”, kaže on, „jer će se tako izbeći dosadašnja praksa da deca uče iz udžbenika koji daju iskrivljene i netačne podatke o srpskoj naciji, kao i neprimerene i nepotrebne lektire i pesme kojima se opterećuju đaci, dok se izbacuju iz plana i programa naši srpski pisci.”

(Politika)