Хасанагиница "протерана" из црногорских читанки

Подгорица – Једна од најлепших народних балада „Хасанагиница” није по вољи протагонистима црногорског језика и књижевности, без обзира на то што су се њој дивили Гете, Валтер Скот, Александар Сергејевич Пушкин... Ова песма, али ни српски језик, ни било који други осим црногорског, неће више бити у читанкама у Црној Гори.

Међутим, од првог септембра неће ни велики број ђака и студената, који се национално изјашњавају као Срби, бити у учионицама и амфитеатрима уколико настава не буде организована на српском језику. Неће у школе ни ђаци – припадници других мањинских народа, осим малобројне хрватске популације која разуме понуђени концепт црногорског језика и књижевности.

„Уколико Министарство просвете не удовољи захтевима ђака, студената и родитеља да се настава у образовним институцијама изводи на језицима народа ком припадају а не само на црногорском језику, првог септембра ове године уместо да седнемо у учионице и амфитеатре почећемо штрајк, какав до сада не памти Црна Гора”, рекао нам је један од чланова организационог одбора „Штрајком до свог језика и књижевности” који жели остати анониман.

Министарство просвете је пре два месеца саопштило да ће бити удовољено захтевима деце да се образују на језицима народа ком припадају, али такву најаву недавно је јавно „кориговао” нико други до председник Црне Горе Филип Вујановић који је рекао да није добро да у грађанској држави постоје једнонационална одељења и да би други требали да подрже то што су подржали Хрвати у Црној Гори.

Истина, ни Вујановић, али ни министар просвете Славољуб Стијеповић, не саопштавају да ли ће и када бити израђени програми и уџбеници за остале језике у службеној употреби и ко ће их предавати, и колико Црна Гора има лиценцираних наставника и професора црногорског језика.

Деца, дјеца или пак ђеца није више дилема ни у Заводу за уџбенике јер од ове школске године ђаци ће изучавати црногорски језик и књижевност из нових уџбеника, написаних у складу са новим правописом.

У уџбеницима за девет разреда основне школе и четири гимназије, први пут ће се користити обе исправне варијанте црногорског језика, односно равноправно ће бити заступљене нејотоване и јотоване речи (гдје – ђе, сјекира – śекира, сјутра – śутра, дјевојка – ђевојка, тјеме – ћеме, тјескоба – ћескоба...), али то међутим не значи да ће уџбеници бити написани на обе исправне верзије.

Директор Завода за уџбенике Небојша Драговић саопштио је да ће бити коришћени такозвани дублети, али да неће бити „мешања јотованих и нејотованих облика у истоме тексту у ауторској речи”, што практично значи да ће један текст бити написан у јотованој, а други у нејотованој верзији, с тим „да ће аутори водити рачуна да обе буду равноправно заступљене”.

„У уџбеницима ће бити равноправно заступљене обе варијанте, на исти начин како су третиране у правопису. Сви ученици добиће могућност равноправне употребе и јотоване и нејотоване варијанте”, рекао је Драговић.

Савет за опште образовање је дао зелено светло за штампање уџбеника на црногорском језику након што је усвојио Програм за основне, средње школе и гимназију, а пре тога је усвојио Граматику црногорског језика и Правопис.

Глас противљења програму из којег је избачена „Хасанагиница” а уместо ње уврштена „Женидба Милића барјактара” јавно је исказала професорка Божена Јелушић која је истакла „да у програму нема грађанског и методичког искорака” те да је „програмом нестала ’Хасанагиница’“.

„Ми ћемо се једном стидети, у домену струке, науке и литературе. Да се по један комад залепио за уџбеник у вези са новим називом језика и његове кодификације и да се није ништа накнадно правило, то би било решење. Ово није посао, него крпљење”, оценила је она.

Председник НВО Иницијатива младих за људска права Дарко Рашовић каже да министарство треба да приступи изради наставног плана и програма, као и уџбеника за основне и средње школе, који су намењени деци која ће се образовати на српском језику.

„То треба да раде професори српског језика”, каже он, „јер ће се тако избећи досадашња пракса да деца уче из уџбеника који дају искривљене и нетачне податке о српској нацији, као и непримерене и непотребне лектире и песме којима се оптерећују ђаци, док се избацују из плана и програма наши српски писци.”

(Политика)