субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Грузија: Губитак илузија и разочарење у ’револуцију ружа’
Хроника

Грузија: Губитак илузија и разочарење у ’револуцију ружа’

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 24. новембар 2010.

Навршило се седам година од револуције ружа у Грузији. У новембру 2003. године она је довела до хитне оставке председника Едуарда Шевернадзеа и доласка на власт Михаила Саакашвилија. За ове године Грузија је прошла тежак пут од колосалних нада, везаних за револуцију, до губитка свих илузија и потпуног разочарања у режим Саакашвилија.

Нино Бурџанадзе, раније Саакашвилијев сарадник и председник парламента, а сада један од лидера грузијске опозиције на следећи начин резимирала је резултате револуције ружа у интервјуу за руски лист Времја новостеј.

- Неиспуњена обећања дата народу, у земљи нема реалне демократије, слободе медија и правосуђа, елита је корумпирана. Од три милиона људи који живе у Грузији, 1,8 милиона живи у условима сиромаштва. Зато ни о каквим реформама и пробојима не може да се говори, сматра Бурџанадзе.

Упоредо са разочарањем расте и ревидирање оцене револуције ружа. Ако су је раније представљали као израз протеста народних маса, сада је називају државним ударом. Шалва Нателашвили, лидер опозиционе Лабуристичке странке Грузије, између осталог сматра да је револуција ружа била планирана и финансирана од стране америчких политичких институција, због чега је на власт дошао актуелни председник Михаил Сакашавили. Нателашвили је саопштио о намери лабуриста да формирају јавну комисију за истрагу државног удара 2003. године.

- „Истражна јавна комисија која ће бити формирана на нашу иницијативу, истраживаће све околности државног удара, после којег су на власт дошли авантуристи. Уз њихову помоћ Грузија је разбијена и растурена. Без проучавања узрока који изазивају долазак политичара сличних Саакашвилију и другима, обавезно ће се поновити нека нова плишана револуција са другим називом. Тим пре што су диригенти и продуценти који седе у Вашингтону спремни, именују нове опозиционе лидере и опозиционе партије, стварају, осигравају, изводе анкетирања високих рејтинга тих субјеката.“

Додајте томе авантуристичку спољну политику која се претворила у августу 2008. у агресију против Јужне Осетије. Резултат је био невероватан пораз Грузије и проглашавање независности Јужне Осетије и Абхазије.

То што је Грузији донео режим Саакашвилија, може се оценити знаком минус, сматра заменик директора Института за земље ЗНД Владимир Жарихин, и додаје: „Минус за земљу, за перспективу земље, за њене становнике.“

Грузија данас остаје један од последњих бастиона хладног рата, сматра бивши председник грузијског парламента, а сада један од лидера опозиције Нино Бурџанадзе.

- „Саакашвили са његовом реториком постао је анахронизам. Светска политика сада је сасвим друачија, а он је остао у добу хладног рата“, изјављује она.

Нино Бурџанадзе постала је један од организатора Народног сабора који ће бити одржан у главном граду Грузије Тбилисију 25. новембра. Власти нису пружиле опозицији могућност да спроведе акцију на стадиону или у Храму спорта. Зато ће се 12,5 хиљада делегата окупити у четвртак у центру Тбилисија на булевару Руставели.

Олимпијске игре „у комшилуку непријатеља“

Парламент Грузије жели да осујети одржавање Олимпијаде у Сочију 2014. године. Акциони програм направљен је на заједничком заседању неколико комитета и комисија. Планирано је да се велики пропагандни посао на дискредитацији игара развије на основу три аргумента.

Прво, „аргумент безбедности“: он подразумева да Сочи може бити небезбедан – пошто је Абхазија у близини. Затим, „еколошки аргумент“ претпоставља да изградња олимпијских објеката може лоше да утиче на екологију региона.

Али, вероватно да за „џокер“ у свом шпилу карата грузијски политичари сматрају „историјски аргумент“. Ради се о томе што се Олимпијада у Сочију временски подудара са 150-годишњицом одлучујућих догађаја у рату између Руског царства и Черкеза. Пораз је Черкезима нанет на територији савременог Сочија. Он је изазвао масовну сеобу Черкеза. И Тбилиси сад жели да искористи догађаје из 19. века у политичкој игри. Истиче се парола: не може се одржавати Олимпијада тамо где је наводно извршен „геноцид“ над черкеским народом.

Међутим, аргумент Тбилисија је сумњив управо с историјских позиција, сматра руководилац аналитичке агенције Андреј Јепифанцев.

„Грузија је два века преклињала руске цареве да је приме под своје окриље. И кад је на крају, у време Георгија XИИ Грузија ипак примљена у састав Русије, испоставило се да нема директних путева између Грузије и Русије. Ови путеви требало је да пролазе кроз земље севернокавкаских народа, које су се томе супротстављале. Управо зато је у знатној мери и започео Кавкаски рат. У току целог овог рата Грузија, емигранти из Грузије, руски официри – Грузијци по националности, с вером и правдом су служили и ратовали против северних Кавказаца. Данас Грузија каже: не, нас је Русија окупирала, ми смо патили, у тим тренуцима смо саосећали са севернокавкаским народима. То апсолутно није било тако.“

Покушаји да се издејствује укидање Олимпијаде у Сочију је рђава политика за Тбилиси. Она му неће вратити изгубљене територије, ма како то јако да желе неки у Грузији, сматра један од лидера опозиције, бивши портпарол парламента Нино Бурџанадзе.

Русија такође мора да схвати да за нас питање територијалног интегритета Грузије представља врло болну тему, јер је наравно, тема Абхазије и Јужне Осетије врло болна. Међутим, с друге стране, не мислим да неким препрекама, које Сакашвили и његов режим желе да поставе Олимпијади у Сочију можемо добити било какав позитиван резултат. Сакашвили мора да схвати, и чини ми се да сви морају да схвате да се с позиције силе или с позиције провоцирања Русије не може добити ништа добро.

Сама по себи иницијатива грузијских посланика не може да начини већу штету Русији. Али, према реалијама, које се крију иза ове иницијативе треба се односити озбиљно, сматра политиколог Павел Золотарјов.

- „Оно што посланици могу да учине повезано је с млаћењем празне сламе. Много је озбиљније оно што могу да учине грузијске специјалне службе, припремљене од стране Запада за минирање Олимпијских игара. И празне речи, које буду пратиле ове специјалне операције су заиста опасне. Зато што се у том случају ствара информациона позадина, која ће терористичке акције приказивати као борбу за ослобођење окупираних територија, што ће Запад подржати са задовољством.“

У то да суседство с Грузијом захтева додатне мере безбедности, уверен је и војни дописник новина „Комсомолска правда“ Виктор Баранец.

- „Ма како жалосно било признати, треба се спремати за разноразне акције, укључујући и бандитске и терористичке, које ће бити усмерене на минирање Олимпијаде у Сочију. Међутим, ми се спремамо. Спремамо се у сваком смислу – и политичком и војном, и прикључене су специјалне службе, ангажовано је МИП. Одлично схватамо да ће се руска Олимпијада, Олимпијада у Сочију у суштини одвијати у суседству непријатеља.“

Понашање Сакашвилијевог режима ће у многоме зависити од позиција Запада. А Запад се, као што је између осталог, потврдио и недавни саминт НАТО, придржава двоструке позиције. С једне стране, не жели да се свађа с Москвом због Абхазије и Јужне Осетије. И тешко да ће бојкотовати Олимпијаду у Сочију из солидарности с Сакашвилијем. Али, с друге стране, Запад као и пре инсистира на обнављању територијалног интегритета Грузије. Тако да Сакашвили ове „сигнале“ може да тумачи како му одговара.

(Глас Русије)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер