Gregori Kopli: SAD u strateškoj defanzivi

Kakve bi mogle da budu političke i vojne posledice objavljivaja američkih vojnih dokumenata od strane vebsajta „Vikiliks“, objašnjava urednik spoljnopolitičkog časopisa „Odbrana i inostrani odnosi - strateška politika“, Gregori Kopli.

Kopli: “Ovako obimno objavljivanje vojnih informacija ima za cilj da prvenstveno podstakne političku debatu na zapadu o njegovoj angažovanosti u Avganistanu, pa i dalje Pakistanu i Iraku, sa, u suštini, antiratnim prizvukom i podsticajem za predsednika Baraka Obamu da pospeši povlačenje američkih snaga iz regiona. Isto tako, objavljivanjem ovih dokumenata povećava se antipakistansko raspoloženje u Sjedinjenim Državama i na Zapadu, što, po mom mišljenju, nije mudro jer nema solucije za Avganistan bez Pakistana. Neki idu i dalje i uporedjuju objavljivanje podataka ‘Vikiliksa’ sa objavljivanjem ‘Pentagonskih dokumenata’, 1971. godine, odnosno, tvrde da je objavljivanje obe dokumentacije više političke, nego informativne prirode.”

Glas Amerike: Umesto da se situacija u Iraku poboljšava ona se izgleda pogoršava zbog unutrašnjih političkih problema u toj zemlji. Šta to znači za američko-iračke odnose?

Kopli: “Američko-irački odnosi postaju sve neizvesniji. SAD su sada manje zainteresovane za Irak u poređenju sa Avganistanom i Pakistanom. Ipak, geopolitički Irak, pa i Iran, kao i Turska veoma su važni za SAD, tako da žurbu da se američka angažovanost u Iraku smanji treba preispitati i poraditi na mogućnosti korisnog daljeg angažovanja te i drugih zemalja radi stabilizacije regiona. Pre svega, treba stabilizovati unutrašnju situaciju u Iraku, pošto će u protivnom Iran uskoro biti u poziciji da dominira Irakom, kao i regionom Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju.”

Glas Amerike: Da li bi sve neizvesniji odnosi na relaciji SAD – Irak mogli da dovedu do neuspeha u Avganistanu?

Kopli:“Percepcija širom muslimanskog, odnosno ne-evropskog sveta, jeste da su SAD u strateškoj defanzivi i kao što sam nedavno naveo u jednom mom članku ‘da Zapad ne posustaje zbog toga što je Islam pred njegovom kapijom, već zato što je Zapad posustao’.

Realnost je da, dok je zapad preokupiran svojim internim i ekonomskim problemima, ostatak sveta, posebno Kina, Indija, Brazil, a da ne govorimo o muslimanskom svetu, operišu na paralelnom i donekle odvojenom koloseku od SAD. Vašington će takođe morati da shvati pozicije zapadne Evrope i Rusije i njihovu međuzavisnost, posebno u pogledu snabdevanja naftom i prirodnim gasom. Stoga bi pitanje evropskih energetskih potreba moglo tokom vremena da stvori politički jaz između Evrope i SAD.”

Autor: Branko Mikašinović

(VOA)