Грегори Копли: САД у стратешкој дефанзиви

Какве би могле да буду политичке и војне последице објављиваја америчких војних докумената од стране вебсајта „Викиликс“, објашњава уредник спољнополитичког часописа „Одбрана и инострани односи - стратешка политика“, Грегори Копли.

Копли: “Овако обимно објављивање војних информација има за циљ да првенствено подстакне политичку дебату на западу о његовој ангажованости у Авганистану, па и даље Пакистану и Ираку, са, у суштини, антиратним призвуком и подстицајем за председника Барака Обаму да поспеши повлачење америчких снага из региона. Исто тако, објављивањем ових докумената повећава се антипакистанско расположење у Сједињеним Државама и на Западу, што, по мом мишљењу, није мудро јер нема солуције за Авганистан без Пакистана. Неки иду и даље и упоредјују објављивање података ‘Викиликса’ са објављивањем ‘Пентагонских докумената’, 1971. године, односно, тврде да је објављивање обе документације више политичке, него информативне природе.”

Глас Америке: Уместо да се ситуација у Ираку побољшава она се изгледа погоршава због унутрашњих политичких проблема у тој земљи. Шта то значи за америчко-ирачке односе?

Копли: “Америчко-ирачки односи постају све неизвеснији. САД су сада мање заинтересоване за Ирак у поређењу са Авганистаном и Пакистаном. Ипак, геополитички Ирак, па и Иран, као и Турска веома су важни за САД, тако да журбу да се америчка ангажованост у Ираку смањи треба преиспитати и порадити на могућности корисног даљег ангажовања те и других земаља ради стабилизације региона. Пре свега, треба стабилизовати унутрашњу ситуацију у Ираку, пошто ће у противном Иран ускоро бити у позицији да доминира Ираком, као и регионом Залива, укључујући Саудијску Арабију.”

Глас Америке: Да ли би све неизвеснији односи на релацији САД – Ирак могли да доведу до неуспеха у Авганистану?

Копли:“Перцепција широм муслиманског, односно не-европског света, јесте да су САД у стратешкој дефанзиви и као што сам недавно навео у једном мом чланку ‘да Запад не посустаје због тога што је Ислам пред његовом капијом, већ зато што је Запад посустао’.

Реалност је да, док је запад преокупиран својим интерним и економским проблемима, остатак света, посебно Кина, Индија, Бразил, а да не говоримо о муслиманском свету, оперишу на паралелном и донекле одвојеном колосеку од САД. Вашингтон ће такође морати да схвати позиције западне Европе и Русије и њихову међузависност, посебно у погледу снабдевања нафтом и природним гасом. Стога би питање европских енергетских потреба могло током времена да створи политички јаз између Европе и САД.”

Аутор: Бранко Микашиновић

(VOA)