Грчка: Повратак драхми као решење проблема?

ОД самог почетка грчке дужничке кризе, јаки финансијски центри, доследно, у правилним временским интервалима, актуелизују причу о повратку Грчке на драхму, стару националну валуту.

За најновије подсећање о “могућем решењу грчке кризе”, одабран је термин критичног састанка немачке канцеларке Ангеле Меркел и грчког премијера Јоргоса Папандреуа, у уторак у Берлину. Меркелова је одбацила спекулације о “радикалним” решењима.

Папандреу је рекао да Атина извесно неће тражити отписивање 30 одсто државног дуга.

БЕЗ МИЛОСТИ НАЈЈАЧИ утисак оставља јавни иступ Аксела Вебера, одлазећег председника Бундесбанке. Он се, у ауторском тексту у “Фајненшел тајмсу”, жестоко противи да Европски фонд успостави тржиште државних обвезница за финансијску подршку, као и одређивању повољнијих каматних стопа за кредите земљама које су презадужене.

Већу пажњу од берлинске “размене дипломатских фраза” изазвало је ново форсирање драхме на страницама “Зидојче цајтунга”, “Шпигла”, “Дојче велеа”...

Заједнички именитељ свих написа је да Грчка неће моћи да се избави из нагомиланих економских проблема те да је најбоље решење напуштање еврозоне и повратак на драхму. Истовремено, шеф Европске банке за обнову и развој Томас Мироу крајње је скептичан.

- Тешко је борити се са дугом од 150 одсто у односу на БДП, на дужи рок. Неопходно је да дуг падне на 100 одсто да би се остварио било какав позитиван помак - наводи он у “Зидојче цајтунгу”, посредно наговештавајући да ће повериоци морати да се опросте од 30 одсто својих средстава, додељених Грчкој кроз кредит од 110 милијарди евра прошлог маја, који би требало да се врати до 2015.

Упркос гневу због оркестриране пропаганде против “распојасаног Егеја”, обични Грци се с носталгијом сећају срећних времена драхме. Ипак, уз драстичан пад стандарда, повећану незапослености, скок цена животних намирница и све теже пореске намете, помињање драхме доживљавају као “мач над главом”. За већину њих, то би био знак да их је Европа “пустила низ воду”.

(Вечерње новости)