Grčka kriza se pogoršava, štrajkači zahtevaju da zemlja proglasi nesolventnost

Vrednost deonica na berzama u Evropi i Americi naglo je pala u jeku nagoveštaja da se grčka dužnička kriza pogoršava i da bi mogla da se proširi na druge zemlje.

Indeksi berzi u Njujorku, Londonu, Parizu i Frankfurtu pali su za više od dva odsto pošto je agencija za rejting kreditne sposobnosti država, "Standard and Poor's" spustila rejting obveznica grčke vlade na BBB- što je nivo koji je u neformalnom govoru na berzama poznat kao "junk" ili smeće.

Takav rejting znači da su obveznice grčke vlade visokorizične i da su manje šanse da će ih vlada u Atini isplatiti pod ugovorenim uslovima i rokovima.

"Standard and Poor's" je takođe smanjio kreditni rejting Portugala mada samo na nivo AA-. Smatra se da je Portugal sledeća zemlja članica evrozone koja bi mogla da se nađe u sličnoj situaciji kao Grčka.

U samoj Grčkoj, štrajkači su demonstrirali zahtevajući da zemlja proglasi nesolventnost kako bi inostrane banke platile za krizu a ne, kako je rečeno, radnici.

Dopisnik BBC-a u Atini kaže da raste bes zbog, kako se percipira, nacionalnog poniženja i novih mera štednje što, opet, povećava nervoze na berzama.

Grčka vlada je priznala da više nije u stanju da pozajmljuje novac na međunarodnim finansijskim tržištima i pozvala je EU i Međunarodni monetarni fond da aktiviraju obećani paket pomoći od oko 50 milijardi evra kako bi mogla da isplati dugove koji dospevaju sledećeg meseca.

Šef MMF-a, Dominik Stros Kan, izjavio je da će se Grčka naći u "neizdrživoj situaciji" ako ne prihvati pomoć EU i MMF-a i uporedo sa tim ne smanji državnu potrošnju.

U intervjuu pariskoj štampi, Stroh Kan je rekao da Grčka "ne može da izbegne lekara koji joj daje gorki lek".

Rekao je da će Grčkoj biti teško i bolno dok ne sredi državnu potrošnju ali da ne postoji nijedno drugo rešenje.

Berze

Kamatne stope za obveznice grčke vlade dostigle su, u ponedeljak, rekordni nivo od 10 odsto dok je vrednost deonica na berzi u Atini pala za 6 odsto.

Ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je priznao da njegova zemlja više ne može da se zadužuje na međunarodnim tržištima i da joj je hitno potreban deo sredstava iz paketa pomoći od oko 50 milijardi dolara koji su joj obećali Evropska unija i MMF.

Ta sredstva će biti odobrena tek kada Grčka obelodani mere koje namerava da preduzme kako bi smanjila ogromni deficit.

Grčki premijer Jorgos Papandreu prethodno je izjavio da će finansijska pomoć koju je njegova zemlja zatražila od Evropske unije i MMF-a vladi u Atini dati vremena i neophodni mir kako bi mogla da sprovede mere kojima će raskrstiti s prošlošću:

"Prolazimo kroz najgore trenutke s kojima je Grčka suočena u poslednjih nekoliko decenija. Izazovi koji su pred nama su bez presedana i to ne samo kada je reč o Grčkoj, već i o globalnoj ekonomiji i Evropi. U procesu smo donošenja ključnih političkih odluka, kako za budućnost Grka tako i Evrope."

(BBC)