Грчка криза се погоршава, штрајкачи захтевају да земља прогласи несолвентност

Вредност деоница на берзама у Европи и Америци нагло је пала у јеку наговештаја да се грчка дужничка криза погоршава и да би могла да се прошири на друге земље.

Индекси берзи у Њујорку, Лондону, Паризу и Франкфурту пали су за више од два одсто пошто је агенција за рејтинг кредитне способности држава, "Стандард анд Поор'с" спустила рејтинг обвезница грчке владе на БББ- што је ниво који је у неформалном говору на берзама познат као "junk" или смеће.

Такав рејтинг значи да су обвезнице грчке владе високоризичне и да су мање шансе да ће их влада у Атини исплатити под уговореним условима и роковима.

"Standard and Poor's" је такође смањио кредитни рејтинг Португала мада само на ниво АА-. Сматра се да је Португал следећа земља чланица еврозоне која би могла да се нађе у сличној ситуацији као Грчка.

У самој Грчкој, штрајкачи су демонстрирали захтевајући да земља прогласи несолвентност како би иностране банке платиле за кризу а не, како је речено, радници.

Дописник BBC-а у Атини каже да расте бес због, како се перципира, националног понижења и нових мера штедње што, опет, повећава нервозе на берзама.

Грчка влада је признала да више није у стању да позајмљује новац на међународним финансијским тржиштима и позвала је ЕУ и Међународни монетарни фонд да активирају обећани пакет помоћи од око 50 милијарди евра како би могла да исплати дугове који доспевају следећег месеца.

Шеф ММФ-а, Доминик Строс Кан, изјавио је да ће се Грчка наћи у "неиздрживој ситуацији" ако не прихвати помоћ ЕУ и ММФ-а и упоредо са тим не смањи државну потрошњу.

У интервјуу париској штампи, Строх Кан је рекао да Грчка "не може да избегне лекара који јој даје горки лек".

Рекао је да ће Грчкој бити тешко и болно док не среди државну потрошњу али да не постоји ниједно друго решење.

Берзе

Каматне стопе за обвезнице грчке владе достигле су, у понедељак, рекордни ниво од 10 одсто док је вредност деоница на берзи у Атини пала за 6 одсто.

Министар финансија Јоргос Папаконстантину је признао да његова земља више не може да се задужује на међународним тржиштима и да јој је хитно потребан део средстава из пакета помоћи од око 50 милијарди долара који су јој обећали Европска унија и ММФ.

Та средства ће бити одобрена тек када Грчка обелодани мере које намерава да предузме како би смањила огромни дефицит.

Грчки премијер Јоргос Папандреу претходно је изјавио да ће финансијска помоћ коју је његова земља затражила од Европске уније и ММФ-а влади у Атини дати времена и неопходни мир како би могла да спроведе мере којима ће раскрстити с прошлошћу:

"Пролазимо кроз најгоре тренутке с којима је Грчка суочена у последњих неколико деценија. Изазови који су пред нама су без преседана и то не само када је реч о Грчкој, већ и о глобалној економији и Европи. У процесу смо доношења кључних политичких одлука, како за будућност Грка тако и Европе."

(BBC)