Грчка криза би могла да угрози банкарски сектор у региону

Директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан упозорио је да би финансијска криза која потреса Грчку могла да се прошири широм Европе. Строс-Кан каже да би сместа требало активирати пакет финансијске помоћи за Грчку, у чијем уобличавању Европљани имају водећу улогу, јер би, због сталног погоршавања ситуације, на удару могле да се нађу и друге земље.

Намеће се питање како би грчка економска криза могла да се одрази на земље у региону.

Према управо објављеној анализи агенције ИХС Глобал инсајт која се бави финасијским анализама, Грчка криза могла би да угрози стабилност у банкарским секторима југоисточне Европе, где је присутан један број грчких банака.

Према оцени Глобал инсајта, најугроженије су Бугарска и Србија, где банке у грчком власништву заузимају значајне позиције на локалним банкарским тржиштима.

Криза у Грчкој, каже се у анализи, могла би да утиче на способност банака да обезбеде ликвидност својим подружницама у региону, у Бугарској и Србији, али не само у њима.

На основу чега Глобал инсајт дошао до ових закључака, BBC је упитао аутора анализе Тобија Вајта:

"Један од проблема са којима су банке у Грчкој у овом тренутку суочене је пад вредности владиних обвезница и других вредносних хартија које грчке банке држе као гаранцију за своје зајмове. То значи да су ослабљене њихове обавезне резерве и ниво до кога могу да дају додатне зајмове. Таква ситуација погађа не само кредитну активност банака у самој Грчкој, већ ниво до кога могу да подрже и обезбеде капитал и ликвидност својих банака у иностранству."

Грчке банке чије подружнице постоје у Србији, а које се помињу у анализи - Национална банка Грчке, Еуробанка ЕФГ и Пиреус банка, потписнице су Европске иницијативе за координацију банака, према којем су се стране банке обавезале да пружају подршку својим подружницима у источној Европи.

Глобал инсајт, међутим, напомиње да је у обиму те подршке дошло до промене:

"Подршка ће бити настављена као и до сада, али с обзиром на закључак да ситуација у Србији није толико озбиљна као што је била 2008. и 2009., грчке банке и један број страних банака договорили су се да основни ниво својих средстава према Србији - који је установљен 2008. године, буде смањен на 80% тог нивоа. Године 2009. тај ниво је био исти као и 2008. године. Када је реч о 2010. и 2011., банке су одлучиле да смање ниво за 20 одсто. Другим речима, то ће се одразити на кредитне активности подружница у Србији и њихову способност да дају зајмове својим клијентима. Обавезе преузете Бечком иницијативом остају нетакнуте, али ниво до кога ће грчке банке бити спремне и способне да испуне те обавезе донекле је ограничен."

Што се тиче улога српских штедиша у подружницама грчких банака, они неће бити погођени, јер су покривени локалним гаранцијама и споразумима са Народном банком на основу којих послују у Србији.

Оно што би могло да се деси је да овим банкама постане теже да на основу ових локалних споразума привуку нове штедише, каже Тоби Вајт из агенције ИХС Глобал инсајт.

(BBC)