петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Грци на мито годишње потроше 787 милиона евра
Хроника

Грци на мито годишње потроше 787 милиона евра

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 02. март 2010.

Домаћинства у Грчкој су прошле године дала 787 милиона евра за подмићивање, тврди Међународна организација за борбу против корупције са седиштем у Берлину, Транспаренси Интернешенел.

Према наводима из још необјављене студије које преноси дневник "Велт", у просеку је сваки грађанин Грчке прошле године за подмићивање у јавним службама дао 1.355 евра.

Тај новац је отишао за брже издавање возачких или грађевинских дозвола, за обезбеђивање бржег пријема у болницу или да би у пореским уредима биле направљене повољније пореске пријаве.

Сваки Грк је у просеку дао прошле године још 1.671 евро годишње за подмићивање у приватном сектору - лекарима, адвокатима или банкарима.

Како је израчунао "Транспаренси", грађани Грчке годишње државне службенике корумпирају са 462 милиона и приватни сектор са 325 милиона евра.

То значи да је за 23 одсто сума утрошена за подмићивање порасла од 2007. године када је процењена на 639 милиона.

ТИ је поручила и анкету током које је 13,4 одсто грчких грађана изјавило да се мито тражи отворено.

"Транспаренси" оцењује да је утврђена сума само "врх леденог брега" јер већина грађана и не жели да призна да подмићује.

Шеф ТИ за Грчку Констандинос Бакурис је рекао за дневник "Велт" да у истраживање уопште није била укључена "стварно велика корупција на државном и привредном нивоу која је широко распрострањена" и подсетио на корупционашки скандал немачког концерна "Сименс" у Грчкој.

Грчка је у тешкој финансијској кризи, пошто је њен буџетски дефицит достигао скоро 13 одсто вредности бруто друштвеног производа. Корупција и недовољна активност правосуђа за њено се сматрају једним од узрока кризе.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер