Горан Пенев: Прошла година са 136.000 умрлих најгора по броју преминулих још од Другог светског рата. Србија сваког дана остајала без 202 становника. У Србији, без КиМ, живи највише 6,6 милиона становника

 Демограф др Горан Пенев изјавио је данас да се прошла година са 136.000 умрлих издваја као година с највећим бројем преминулих у Србији још од Другог светског рата.

Пенев је агенцији Бета казао да подаци о броју умрлих и живорођених од јануара до децембра 2021., који су објављени у најновијем извештају Републичког завода за статистику (РЗС), потврђују ранија предвиђања да је прошла година у погледу природног кретања становништва Србије била „изузетна”.

Истакао је да је узрок таквих кретања првенствено пандемија ковида-19, али у великој мери да су она и наставак дугорочних, вишедеценијских трендова морталитета и фертилитета становништва.

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, у 2021. години живорођених је 62.062, а преминула је 135.901 особа.

Негативан природни прираштај износи 73.839 и један је од највећих у последњих неколико деценија

Негативан природни прираштај износи 73.839 и један је од највећих у последњих неколико деценија.

Србија је током прошле године због негативног природног прираштаја сваког дана остајала без 202 становника.

„Што се тиче месечних података који се односе на децембар 2021, уочљиво је да је са укупно 12.409 умрлих број значајно мањи него у новембру и октобру, када је укупна смртност износила око 15.000 лица. Смањење је још израженије у односу на децембар 2020. (-4.700 или -27,5%). Међутим, требало би имати у виду да је прошле године највећи број умрлих регистрован управо у новембру и октобру, а да је децембра 2020. са преко 17.000 умрлих регистрован не само највећи број умрлих у време пандемије, већ и у последњих 75 година”, навео је Пенев.

Уколико се, међутим, подаци за децембар 2021., пореде с одговарајућим за исти месец 2019., односно последње нековид године, број умрлих је био већи за преко 45 одсто, навео је Пенев.

Према његовим речима, прошла година је истовремено и година с највећим, како апсолутним тако и релативним, повећањем броја умрлих.

У поређењу с коначним резултатима за прву годину пандемије, број умрлих је већи за 19.000 или 16,6 одсто, док је у односу на 2019. смртност већа за огромних 34.400, односно 33,9 одсто

„У поређењу с коначним резултатима за прву годину пандемије, број умрлих је већи за 19.000 или 16,6 одсто, док је у односу на 2019. смртност већа за огромних 34.400, односно 33,9 одсто”, истакао је демограф.

На питање да ли је ковид-19 једини узрок повећане смртности, Пенев је казао да РЗС не објављује претходне месечне податке о смртности по узроку смрти, али се, и поред недовољно поузданих података које свакодневно објављује Министарство здравља, с великом извесношћу може закључити да је 2021., у односу на 2020. годину повећан не само број умрлих услед ковида, већ и број умрлих услед осталих узрока смрти.

„Повећање смртности које се не може директно приписати ковиду је приметно не само у односу на 2020, већ и у односу на последњу 'нормалну', 2019. годину. Ти подаци јасно указују на бројне индиректне последице пандемије у условима ванредне епидемијске ситуације која се одразила на дугу пренапрегнутост здравственог система земље”, појаснио је он.

Коментаришући промене у кретању броја живорођених, Пенев је рекао да је према претходним подацима у децембру 2021. евидентирано 5.414 живорођене деце или за 260 беба мање него у новембру исте године, али и за готово 750 више него у децембру 2020.

Укупан број живорођења на годишњем нивоу је већи него 2020. године, али је повећање незнатно (370 или свега 0,6 одсто). Уједно, број живорођених је у 2021. години био мањи него 2019. за преко 2.300 (-3,6 одсто)

 „Такве промене се у великој мери могу објаснити компензационим разлозима након великог смањења у ванредним околностима из 2020. и одлагања рађања за нека боља времена. И укупан број живорођења на годишњем нивоу је већи него 2020. године, али је повећање незнатно (370 или свега 0,6 одсто). Уједно, број живорођених је у 2021. години био мањи него 2019. за преко 2.300 (-3,6 одсто)”, нагласио је демограф.

Интензивно повећање броја умрлих, уз истовремено незнатно повећање броја живорођених, оценио је Пенев, резултирао је огромним повећањем негативног природног прираштаја.

„Тако је прошле године на 100 живоређене деце било 219 умрлих, што је резултирало рекордним негативним природним прираштајем од 74.000 становника (202 дневно). Он је за готово 19.000 већи него 2020. и за скоро 37.000 већи него 2019. године”, навео је демограф.

Упитан да процени колико тренутно Србија има становника, Пенев је казао да у Србији, без Косова и Метохије, живи највише 6,6 милиона становника.

„Врло неповољне промене у природном кретању становништва нужно су се одразиле и на све интензивније смањење укупног становништва Србије. Наиме, уколико би биле узете у обзир и спољне миграције, чији салдо за 2021. процењујем на најмање 30.000, број становника Србије почетком 2022. године свакако износи највише 6,6 милиона”, истакао је Пенев.

(Политика)